Vulinova spoljna politika

Čini se ipak da je Aleksandru Vulinu trenutno omiljeni nastup u svojstvu ministra odbrane, ali ne zapostavlja ni nastupe kao lidera svoje stranke, proverenog zaštitnika ruskog interesa ili pak omiljenog prijatelja predsednika Srbije koji jedini u zemlji iskreno brine o njegovoj ličnoj bezbednosti. Ukoliko želimo da iz verbalnog konteksta i poruke koju šalje zaključimo u kom svojstvu daje saopštenje, to nije moguće. Ipak, najjednostavniji način je baner u pozadini ili prisustvo aktivnih vojnih lica i naravno crne paravojne uniforme iz koje u poslednje vreme i ne izlazi.

U svakom svom pojavnom obliku, Vulin daje izjave koje su kontradiktorne ne samo politici odbrane, već i zvaničnoj spoljnoj politici Republike Srbije. Međutim, sada kada to radi kao ministar odbrane, direktno utiče na urušavanje državnog spoljnopolitičkog kredibiliteta, a istovremeno i na ugrožavanje nacionalnih interesa. Nedavno je zamolio crnogorsku državu i crnogorsko Ministarstvo odbrane da ne šalju pripadnike svoje vojske na KiM kao deo mirovnih snaga KFOR-a, a pod direktnom komandom NATO-a. Podsetimo se da Srbija na KiM nema vlast ni de fakto ni de jure i niko osim pripadnika KFOR-a ne može da očuva bezbednost Srba i naših svetinja, posebno južno od Ibra. Definišući mandat KFOR-a kao nacionalni interes, čak je i predsednik Vučić u više navrata eksplicitno naglasio da je nama NATO potreban kao saveznik da čuva naš narod na KiM, kao i kulturnu i versku baštinu. Dok se Vučić i u sedištu NATO-a u Briselu zalagao za prisustvo i ostanak KFOR-a na KiM jer je to eksplicitno izražen interes Srba sa KiM, drug Vulin smatra da crnogorske snage ne treba da participiraju u mirovnim snagama. Ukoliko uspe u svojoj nameri, za očekivati je da sličnu molbu uputiti i svim ostalim nacijama kontributorima mirovnih snaga KFOR, posebno pravoslavnom delu kontigenta – Grcima, Rumunima, Bugarima ili Moldavcima. Kako je učešće u mirovnim snagama KFOR-a za svaku zemlju značajno finansijsko opterećenje, Srbi sa KiM mogu samo da strepe da u svojoj nameri i uspe.

Uočljivo je i da se ministar odbrane ne drži tema isključivo vezanih za njegov resor. Često se stiče utisak da sebe doživljava kao ministra spoljnih poslova sa posebnim zaduženjima za dobrosusedske odnose. Imajući u vidu sve njegove izjave i optužbe upućene zvaničnicima u regionu, ministar Vulin definitivno predstavlja destabilizirajući faktor koji ugrožava bezbednosnu situaciju, ali i spoljnopolitičke interese Srbije. Podsetimo se da je premijera Makedonije Zorana Zaeva optužio da ne drži reč po pitanju članstva KiM u UNESKO, Bakira Izetbegovića da je čovek opasnih namera i dvolične politike, Jonuza Muslijua da poziva na Treći balkanski rat, a Edija Ramu da preti ratom, ucenjuje EU i ima teritorijalne pretenzije na deo Srbije. NJegova sklonost prema optužbama zvaničnika Hrvatske je nedvosmislena. Setimo se da je predsednici Hrvatske imputirao nespornu naklonost ustaštvu, a za hrvatsku politiku je tvrdio da poistovećuje ustaše sa humanitarnim radnicima. Čak je bivšeg ministra spoljnih poslova Hrvatske nazvao ustaškim sinom.

Sa ovakvim izjavama najviših srpskih zvaničnika, teško je očekivati da bilo ko u regionu Srbiju doživljava kao faktor stabilnosti, izvoznika bezbednosti, a moglo bi se dovesti u pitanje i njihova percepcija naše samoproklamovane vojne neutralnosti. Naime, od najviših zvaničnika jedne zemlje se očekuje da se ponašaju u skladu sa diplomatskim manirima, te da nastupaju isključivo u interesu svoje nacije. A svoj medijski nastup da prilagode diplomatskim i protokolarnim normama bez obzira šta stvarno lično mislili.

Ukoliko je istina da regionalna saradnja predstavlja jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Republike Srbije (sa sajta Ministarstva spoljnih poslova), onda se samo po sebi nameće pitanje – u čijem je interesu da ima ovakvog ministra odbrane koji ne samo da urušava ugled Vojske Srbije, već podriva nacionalne interese Republike Srbije, posebno u domeni spoljne politike. Mešanjem u unutrašnje stvari susednih zemalja i provociranjem njihovih zvaničnika ne doprinosimo miru u regionu, a samim tim udaljavamo se sve više od strateških interesa našeg naroda. Čak i ukoliko neko smatra da će podizanjem međunacionalnih tenzija dobiti na unutrašnjem političkom pozicioniranju, Aleksandar Vulin predstavlja političku „tempiranu bombu“ koja bi se mogla vratiti i Srbiji i političkoj eliti kao bumerang.

U svakom slučaju, Aleksandar Vulin ne predstavlja politički iskazanu volju naroda, već je on izbor jednog čoveka koji poseduje legitimitet sa parlamentarnih izbora. Diplomatska je sramota da nam iz svih centara u regionu, ali i u svetu, ukazuju na neprimerenu retoriku našeg ministra odbrane, a da tokom proteklog vremena nismo imali snage da to promenimo. Još bi se njegova agresivna retorika mogla i shvatiti kad bi je izgovarao sa banerom svoje stranke u pozadini. Ali kad se okruži generalima VS i samim tim nastupi kao ministar odbrane, onda se njegovo spoljnopolitičko delovanje može oceniti kao haotično sa nesagledivim negativnim posledicama.

Republika Srbija ne poseduje spoljnopolitičku strategiju, a spoljnopolitički interesi i ciljevi naše zemlje su i dalje na nivou retorike vladajuće elite. Ipak, svi politički subjekti su saglasni da nam je bezbednost građana, zemlje, ali i regiona, prioritet. Destabilizirajuće faktore poput Vulinove retorike je neophodno što pre rešiti i to na način da se izvrši rekonstrukcija Vlade Srbije i smeni Aleksandar Vulin. I to ultimativno, bez obzira koliko Vam bio drag prijatelj.

Autor je kapetan bojnog broda u penziji i član Glavnog odbora Demokratske stranke