Foto: Privatna arhiva
Ne splašnjavaju. Naprotiv, svake nedelje su sve brojniji. I sami organizatori ne kriju da su oduševljeni odzivom. Ne smeta ni kiša, ni sunce, ni oblaci, povremene, sitne džukačko-kulovske provokacije pseudo-desničara…
Građani jednostavno ne odustaju, protesti „Srbija protiv nasilja” k’o Bupka svojeveremeno pomeraju letvicu i prag masovnih okupljanja svake nedelje i stavljaju na ozbiljne probe (pre)brojavače učesnika okupljanja i njihove nove tehnologije.
E, sad… Uvek, kod nas postoje teorije: „Ništa dok ne izađu Beograđani” ili ona, stara ustanička „ma, nema dok ne krene iz unutrašnjosti”… Pa, nema problema oba aspekta su ispunjena. Izlaze Beograđani ali kreće i iz svih delova Srbije, i to uvek. Ne izostaje.
Što bi rekli tradicionalisti „o svom ruvu i kruvu” svakog petka ili subote ka glavnom gradu se sliva reka vozila iz čitave zemlje. Društvene mreže se usijale. Prevoz za proteste se danima dogovara, ugovara, pregovara… Traži se mesto više. Svuda objave i postovi: „ja plaćam gorivo”, „računajte i na mene”, „delimo troškove”…
U Kragujevcu, više minibus ili kombi da iznajmiš nemoguća je misija da pronađeš. Organizovani autobuski prevoz, naravno – nije opcija (to, „oni drugi”).
I, taman se neko uplaši, ili ponada (to, opet, „oni drugi”): ma, dojadiće im, neće zbog kiše, još samo ovaj put, pa će da se razilaze… Kad, ono jok. Sve ih više, samo naviru, pristižu, slivaju se u masu desetina i desetina hiljada građana ispred Narodne skupštine.
Bez prisila, ucena, moranja, a, o sendvičima i dnevnicama i da ne govorimo. Dolaze svakog vikenda za Beograd sa optimizmom, entuzijazmom, energijom i osmesima kakvi godinama nisu viđeni kod nas, kada su masovna okupljanja građana u pitanju. Baš kao da je na njih mislio vojvoda Mišić kad je rekao „više vredi jedan što hoće nego dvojica koji moraju” (opet to, „oni drugi”).
I, nastavljuju. Poziv i dogovor „za Beograd” neiztostavan je ritual i novi svenarodni (pred)vikendovski običaj u čitavoj zemlji. I nema više onih „omiljenih” klišeiziranih podela: „drže ga penzioneri” – nije tačno, kad se pogleda masa na protestu Srbija protiv nasilja čini se baš da njih ima najviše ili „gde su mladi” – tu su, ne brinite u ogromnom broju, posle dugo vremena.
Svi su tu. Za Beograd, za Beograd, pevuši cela zemlja.
I, ne brinite – izašli su Beograđani, krenulo je i iz unutrašnjosti, ustala je Srbija i svakog vikenda je tu – na protestu. I, tek će.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
