-Mislim da bi učenje ćirilice trebalo vratiti u (hrvatske) škole, kao što bi trebalo glagoljicu ponuditi kao izborni predmet. To su starohrvatska pisma i bilo bi lijepo nanovo ih vidjeti u nastavi, smatra Damir Boras, rektor Zagrebačkog univerziteta. Svoj predlog je obrazložio time da je ćirilica „i hrvatsko pismo“ i naglasio da je treba odvojiti od politike.

– Svestan sam da je to osetljivo pitanje, ali ideja o ponovnom uvođenju učenja ćirilice u hrvatske škole nije nova. Želja je svesti upotrebu ćirilice na ono što ona jeste, jer je to i hrvatsko pismo i veština iz koje treba izbaciti politički kontekst, rekao je Boras uz opasku da se ćirilica zvala i „hrvatica“ i da postoji i varijanta hrvatske ćirilice.

Četvorogodišnji mandat rektora Univerziteta u Zagrebu Boras je počeo 1. oktobra 2014. Pre stupanja na ovu funkciju bio je dekan Filozofskog fakulteta (prvi put izabran 2009), gde je prethodno kao redovni profesor utemeljio Katedru za leksikografiju i enciklopediku pri Odseku za informacione nauke.

Tokom bogate karijere bio je na mnogobrojnim funkcijama. Između ostalog, u dva navrata je bio potpredsednik Naučnog veća Leksikografskog zavoda Miroslav Krleža (od 2004. do 2006. i od 2008. do 2010.). Oko godinu dana je bio na čelu Upravnog veća Hrvatske obaveštajne novinske agencije (Hina). Autor je više od 90 naučnih i stručnih radova, knjiga i udžbenika za srednje i visoke škole. Održao je više od 40 predavanja na domaćim i stranim skupovima na temu informacionih i komunikacionih nauka, programiranja, enciklopedistike, leksikografije i računarske obrade teksta i jezika.

Damir Boras je rođen 1951. u Zagrebu u porodici intelektualaca. Majka mu je bila advokat, a otac profesor rimskog prava na Pravnom fakultetu u Zagrebu. Pošto je završio Klasičnu gimnaziju, diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu u Zagrebu. Od 1984. je radio na Filozofskom fakultetu, gde je 1998. odbranio doktorsku disertaciju iz informacionih i komunikacionih nauka.

Mnoge kolege iz akademske zajednice ga doživljavaju kao “finog zagrebačkog gospodina”. Kao što je bio slučaj i s njegovim ocem, govori više jezika – engleski, francuski, nemački i italijanski, dok se služi slovenačkim, makedonskim, latinskim i starogrčkim. Dobitnik je više nagrada i priznanja, između ostalog zlatne medalje sa međunarodnog takmičenja iz poznavanja klasične kulture i jezika.

Predsednik je Sinodskog saveta Hrvatske starokatoličke crkve. Prati golf i tenis, kojim se bavio u mladosti, kao i košarkom, dok je od 1973. do 1976. igrao ragbi u prvoj ligi. Kaže da je ranoranilac, jer u cik zore voli da pogleda dobar film i bavi se svojim projektima. Njegova supruga Alena je karijerni diplomata, a kći Dora je odbranila master na Pravnom fakultetu.


Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari