Za koga je pevao Bočeli?

Pred zgradom sam bila u 9,30 i dočekao me je dugačak red i verovatno sličan u samoj zgradi.

Gledam, uglavnom sede glave, muškarci i žene u poodmaklim godinama, verovatno penzioneri. Pitam šta čekaju, a jedan stariji čovek sa blagim osmehom i izrazom lica koji je pokazivao pomirenost sa sudbinom, mi je odgovorio: „Čekamo da platimo struju“.

Pomislih da su verovatno kasnili sa uplatom, jer su slabo rasporedili ono malo novca koje im ostaje od penzije i ražalostih se. Ja sam svoj posao brzo završila a red se sporo smanjivao. Onda se vratih kući da bih izbegla najveću vrućinu pri čemu su mi se stalno u glavi prikazivali taj red, ti ljudi, po toj vrućini, na tom betonu.

Taj svoj doživljaj sam podelila sa jednom poznanicom, koja mi je odmah rekla da su ti ljudi verovatno tu bili da bi platili račun u „Elekrodistribuciji“, jer se ne plaća provizija. Zar se za proviziju od 40-60 dinara ti ljudi, u tim godinama maltretiraju i stoje u redu na toj vrućini?

Ne znam zašto odmah mi se pojaviše slike sa koncerta A. Bočelija održanog prethodne večeri u Beogradu. Pre nekih devet godina kada je gostovao u Beogradu pevao je pred prepunom Arenom. Ovoga puta je bila izgrađena posebna bina, postavljeno posebno gledalište za nešto više od 3.500 slušalaca, čak i sa stolovima i belim stolnjacima, sa crvenim tepihom, na posebnom mestu kraj Beograda na vodi. Karte su bile minimalna 12,900 dinara a najskuplja blizu 40,000 dinara. Minimalna neto zarada je u Srbiji u julu iznosila 33,804.90 dinara. Dobro, ova kategorija stanovništva teško da sebi može da priušti odlazak na ovaj koncert, jer je i bioskop verovatno mislena imenica.

Ali ko može? Za koga je pevao božanstveni A. Bočeli?

Odgovor sam brzo dobila od medija koji su nas počastvovali fotografijama i snimcima „srećnika“. Uglavnom političari, ličnosti iz šou biznisa, verovatno biznismeni nevidljivi za javnost, kao i stranci ili stanovnici Beograda na vodi.

Dame sa muževima, dame same u dugačkim haljinama, skoro kao da idu na dodelu „Oskara“. Glamurozno, bogato, opušteno i veselo. Koncert je završen vatrometom.

Na tom koncertu teško da je bilo ljudi koji redovno dolaze na koncerte na „Kolarac“ ili slušaju „Filharmoniju“. Neko će reći, pa dobro nije loše da ovi koji ne posećuju koncerte klasične muzike jednom počnu da se obrazuju. Možda oni imaju prava ili bi mogli da imaju prava da nije bilo priče sa početka.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.