Za mir u svetu

Znamo da su naivnu i mladu, prepredene, iako isto tako mlade, ali izgleda ne i naivne, kako pišu neki mediji, koleginicu iz Srbije, dve vršnjakinje iz Albanije i sa Kosova „navukle“ da pokaže znak dvoglavog orla tzv. simbol tzv. Velike Albanije.

Ima i onih drugih medija koji kažu da su se sve tri misice pokazujući i tri prsta tzv. simbol tzv. velikosrpstva takođe slikale i, kako to današnja omladina čini, okačile, kao i fotku „orla“, na društvene mreže da ih svi vide i da se svima pohvale, kako to već ide jer, uči nas tome savremena masmediologija – ako nije javno, onda se nije ni desilo.

Pozdravljaju neki čitaoci i mediji i „uspeh“ organizatorke takmičenja na domaćem terenu, čuvene Vesne da Vinča, čije već samoizabrano prezime svedoči da nema dilemu oko toga da su „Srbi narod najstariji“.

Ona je, naime, najpre htela da sa takmičenja, izvinjenja svom narodu i kazne radi, vrati mladu štićenicu, a onda se predomislila pa tamošnje organizatore takmičenja, ovaj put u Egiptu, obavestila da je predstavnica Kosova taj znak pokazala, a da Egipat nije priznao Kosovo i da ona na to nije imala pravo i bla, bla… – sa takmičenja je povučena ona, a ne Srpkinja jer, blagoglagolji Da Vinča i njoj pridruženi mediji – ipak bi za Srbiju bio poraz da se na tom takmičenju ne ukaže.

Mlada i zbunjena misica u međuvremenu je zaređala po (određenim) medijima da objašnjava kako je „navučena“, da nije imala pojma o čemu se tu zapravo radi, da su one druge dve u stvari prevejane i da je, i pored upozorenja pred takmičenje da ne druguje sa njima (!) ona, ponesena pozitivnom atmosferom, to ipak učinila.

I da se izvinjava svom narodu, da se kaje i bla, bla…

Šta u svemu ovome treba još primetiti osim nedostatka najvažnije informacije u ovdašnjim medijima – ko je, dođavola, pobedio?

Pa isto tako važnu a do apsurda i podsmeha dovedenu ideju ovakvih „izbora“.

Na njima mlade devojke upitane šta bi uradile povodom ovih i onih svetskih i društvenih pitanja – čime se u osnovi plemenita ideja angažmana svodi na floskulu – neretko odgovaraju da su „za mir u svetu“.

I ne bi li zaista primer oživljavanja te floskule bilo druženje misica koje dolaze iz „vekovima zavađenih naroda“, neopterećene simbolima i njihovim značenjima, samo sa željom da se druže i da i njima, a i ostatku sveta bude lepo?