Za Obamu, bez straha

Ogromna većina raznih profesionalnih organizacija čiji su članovi zaposleni u federalnim ministarstvima opredelila se saopštenjima, ali i novčanim prilozima za prvog afroameričkog pretendenta na Belu kuću.

U saopštenjima Američke federacije zaposlenih u federalnoj vladi ističe se da sami najbolje znaju, kao najbliži svedoci, kako je razorna bila politika predsednika Džordža Buša mlađeg i da ne vide u Mekejnovoj platformi ništa značajno drukčije. Slične procene, osim raznih sindikata vladinih službenika višeg, srednjeg i nižeg statusa, imaju Nacionalna federacija vladinih stručnjaka, Profesionalno udruženje zaposlenih u Ministarstvu finansija, zatim inženjeri i tehničari, eksperti za bezbednost u vazdušnom saobraćaju, asocijacije radnika u poštama i mnogi drugi. Podršku republikanskom kanidatu Džonu Mekejnu nije dala nijedna asocijacija zaposlenih u federalnoj administraciji, a oni koji se nisu izjašnjavali isticali su svoju neutralnost, objašnjavajući da će lišeni stranačkih opredeljenja bolje i efikasnije funkcionisati bilo ko da postane novi predsednik SAD. Među njima su Asocijacija profesionalnih menadžera koji rade u federalnim službama čiji predstavnik, u odgovoru na novinarsko pitanje, dodaje da oni koji podržavaju „mogućni gubitnički“ tim u trci za Belu kući sigurno, kao organizacija, neće biti omiljeni pobedničkoj strani, ali i da neće biti nikakvih loših posledica po njih.

Zaposleni u Ministarstvu pravosuđa sakupili su 267.000 dolara priloga za Obamu i 97.000 za Mekejna. U Ministarstvu odbrane stvari stoje obrnuto: 127.000 dolara za Mekejna i 92.000 za Obamu. Iako donacije ne bi morale da budu u direktnoj vezi sa zbivanjima u ovim ministarstvima, ostaje fakat da je bila velika afera sa Gonzalesom, Bušovim ministrom za pravosuđe, koji je na kraju morao da podnese ostavku kad se ustanovilo da je po njegovoj naredbi bilo smenjeno sedmoro federalnih tužilaca u raznim saveznim državama. Šestoro od njih su inače bili najugledniji pravnici sa visokim ocenama kvaliteta rada i nestanačkog delovanja. Gonzales ih je smenio kad su posle uvida u određene slučajeve, a u odsustvu bilo kakvih dokaza, odbili da pokrenu postupke protiv nekih ličnosti za koje se kasnije ispostavilo da su bili aktivisti ili funkcioneri u lokalnim telima Demokratske stranke. Mala razlika u donacijama u Ministarstvu odbrane na račun Obame i Mekejna može da bude i posledica saznanja da oba kandidata ne isključuju mogućnost da zadrže ministra Gejtsa koji je uneo potpuno nov način rada od neuspelog prethodnika Ramsfelda.

Inače i Mekejn i Obama obećavaju da će, ako pobede, sastaviti što je više mogućno dvostanačku federalnu vladu kad je rečo ministrima i širem predsedničkom kabinetu. Stručnjaci u administraciji su po pravilu „nepromenjivi faktor“, kako je uobičajeno u demokatskim državama gde institucije, uključujući i razne vladine agencije, funkcionišu i pre i za vreme i posle izborne kampanje. Novi ministri sa svojim najužim timovima, podrazumeva se, oslanjaju se upravo na stručnost i znanje dugogodišnjih administrativaca.

Uostalom, ovde baš i nije pristojno nekoga pitati za koga će ili za koga je glasao što podjednako važi i za svakog pojedinca zaposlenog u vrhu federalnih službi. Što se pripadnosti strankama tiče, postoji statistika o „registrovanim“ republikancima ili demokratama, a ostali su nezavisni. Ove godine je izuzetno mnogo upisano u bračke spiskove, naročito mladih, pa se očekuje i veći procenat glasača nego što je uobičajeno. Izbori su pri kraju u tridesetak saveznih država gde po anketama proizilazi da je većina tih „ranih birača“ iz Demokratske stranke.

Zanimljivo je da se stalno sa raznih strana upozorava da su mogućne krađe glasova, bilo zbog loše opremljenih glasačkih kompjutera, bilo zbog nepreciznih biračkih spiskova. Posebno se prekrađe glasova boje Afroamerikanci. Zato su, kad većnema stranih posmatrača američkih izbora, obe stranke na biračka mesta poslale svoje pravnike, mahom ugledne advokate. Za svaki slučaj.