Za poštene izbore, ali na Kosovu

Uzgred, Srbi su bojkotovali izbore na severu Kosova, koje bi glatko dobili, i to u odlukom Srpske liste i, naravno, onog koji se za sve pita.

I dok se kockice junskih pa i decembarskih izbora polako slažu, a jedino je niška opština Medijana opoziciona, opet se ulazi u kolotečinu naprednjačke vlasti. I to duge i teške, jer se naredni izbori, po rečima predsednika Vučića, očekuju tek 2027. godine.

Međutim, ne izgleda to baš toliko monolitno, jer , prvi put za ovih 12 godina, izrastao je jedan većinski front protiv Aleksandra Vučića, nosioca svih mogućih lista.

Uprkos silne medijske kampanje, pomoći jakih međunarodnih saveznika u vidu predsednika Nemačke Olafa Šolca i Francuske Emanuela Makrona, broj potivnika kopanja litijuma porastao je sa 55 na 60 odsto.

Tu su bili i nikad veći protesti širom Srbije, u Beogradu, na primer oko 40.000 građana, u Šapcu 7500, u Loznici i Valjevu više od tri hiljade…

S obzirom da itekakao vodi računa o svom rejtingu, vrlo brzo su pokrenute odluke o kupovini „rafala“ kao i o obaveznom služenju vojnog roka, jer Vojska uživa najveći ugled u narodu, i to je dobitna karta kad je već „najskuplja srpska reč, Kosovo, izgubljena u prevodu.

Najposle najodgovorniji za pregovore o Kosovu je sam predsednik Vučić, a otišle su tablice, dinar, pošta; policija, sudije, tužioci, sami su napustili srpske institucije uz nagovor tih istih srpskih vlasti.

I dobro bi bilo pratiti put novca, jer predsednik Vučić izjavi da se godišnje za Kosovo izdvaja oko 700-800 miliona evra.

Jedan deo za plate, penzije i socijalna davanja, školstvo i zdravstvo, ali nikada nije podnet račun kuda je sav taj silan taj novac otišao.

Ali, sudeći po nekadašnjim perjanicima na Kosovu Zvonku Veselinoviću i Milanu Radoičiću, kao i nekim čelnicima Srpske liste, dobrano su se ovajdili od Srbije.

Počeli su i protesti prosvetara, to isto najavljuju i poljoprivrednici; u prestonici se kuva zbog naraslih aptetita Beograda na vodi, nerešavanja javnog prevoza uz svo navijanje gradskih vlasti za privatnike; počela je gradnja najskuplje srpske investicije- EKSPO, i pitanje je koja će to biti kap koja će preliti čašu opšteg nezadovoljstva.

Za sada opozicija se još oporavlja od nokauta na izborima, i to svojom greškom jer je učinila jedino što nije smela, da se razjedini. A na izborima naprednjaci su okupili sve što su mogli u jedan front, naravno uz sve moguće i nemoguće malverzacije.

Povratak pokreta „Kreni -promeni“ u Skupštinu prestonice, pokazala je da ni odluka o bojkotu nije jedinstvena, i da se mora boriti svim sredstvima, institucionalnim i vaninstitucionalnim, dakle na ulici, jer naprednjačka vlast će i dalje raditi po svome.

Doduše postoji i ona biblijska maksima da je „čistima sve čisto, a ukaljanima i nevernima ništa nije čisto“, ali srpska, i ne samo srpska, politička realnost je nešto sasvim drugo.

Pa tako i u Šapcu, gde je opozicija napustila skupštinske klupe nakon pokradenih izbora 2020, i za političku istoriju zabeleženo je da je GIK poništila izbore na svih sto biračkih mesta a Upravni usd u Novom Sadu odlučio da se izbori ponove na 27, i u novom sazivu izuzev retkih pojedinaca, nema opozicije.

Ali bi trebalo promeniti taktiku, jer brojni građani nisu upoznati sa nepočinstvima lokalne vlasti, na primer, da postrojenje za prečišavanje otpadnoh voda ne radi dve godine, da je doneta odluka o podzemnoj garaži na Gradskom trgu, a tu je nekada bilo stratište gde je streljano više od hiljadu Šapčana, i o brojnim drugim pitanjima.

Najposle, bio je Dan demokratije, 15. septembar, a Srbija je hibridna zemlja, bez slobodnih i poštenih izbra, bez slobode medija, kao i slobode govora i kretanja, što se pokazalo tokom protesta protiv kopanja litijuma.

Autor je novinar iz Šapca