Za šta su glasali Beograđani?

Iako je javnost imala priliku da novog gradonačelnika, dr Zorana Radojičića vidi veoma retko, on sam je izjavio kako radi „24 h dnevno“. Čudna izjava za jednog doktora medicine, koji bi trebalo da zna kako ljudski organizam funkcioniše. No i bez prisustva dr Radojičića na javnim mestima u ulozi gradonačelnika, na prvi pogled, reklo bi se da gradskoj vlasti, kao i prošloj, poslovi idu veoma dobro. Radi se: kranovi na sve strane, ulice se raskopavaju, Slavija samo što nije gotova – po treći put u svojoj beskonačnosti. Da li je baš tako?

Pri stupanju na dužnost, novi gradonačelnik je pohvalio dotadašnji učinak vlasti SNS-a, izjasnivši se za kontinuitet. I zaista, kontinuitet je nastavljen, a narušio ga je jedino dr Radojičić postavljanjem kućice za ptice, potvrđujući tako dodatno svoju humanost. Nova – stara vlast nastavila je da radi na projektu „jarbol“, koji je istina sa prvobitno planiranih 120 m skraćen na 80, ali ovo skraćenje za 1/3 nije smanjilo i njegovu enormnu cenu. Projekat „gondola“ figurira i dalje. Gradilište „Beograda na vodi“ se proširuje, a u prve dve navodno završene zgrade useljeni su prvi stanari, mada ih niko nije video, čuo, niti upoznao, jer se čini da imaju neku čudnu naviku da spavaju na nekom drugom mestu.

Kontinuitet nasilja nad Beogradom i građanima ogleda se na svakom koraku. Privatni interes vlasnika „Beograda na vodi“, nasilno preimenovan u javni interes, uzima sve veći danak. U toku leta, zatvorena je glavna železnička stanica, a putnici su saterani na neuslovne lokacije nezavršene stanice u Prokopu i omalenog, odavno odsluženog objekta u Topčideru, koji su loše povezani sa centrom grada. Zbog toga, ko god je u mogućnosti, prevoz železnicom zaobilazi u širokom luku. Slično se sprema i autobuskoj stanici, čiji prostor sve više sužava gradilište „Beograda na vodi“. Najavljena je izgradnja privremenog montažnog objekta autobuske stanice, dok izgradnja nove stanice u bloku 42 nije odmakla dalje od prve iskopine bagera u februaru, kada je nekoliko dana pre gradskih izbora, na toj snegom prekrivenoj ledini svečano objavljena i započela njena izgradnja.

Zamenik gradonačelnika Beograda a faktički njegov prvi čovek Goran Vesić, pronašao je originalan način za ophođenje s javnošću i suočavanje sa sve češćim neprijatnim pitanjima građana. Izjednačavajući namere vlasti sa izbornim rezultatima, Vesićev najčešći odgovor je: „Beograđani su za to glasali“. Iz njegove reakcije, proizlazi da su Beograđani izglasali da nemaju železničku i autobusku stanicu, ali je formirano novo javno komunalno preduzeće Beogradski metro i voz , iako metro nije ni na vidiku; ostali smo bez PKB-a koji je prodat pod sumnjivim okolnostima, ali ćemo imati jarbol i gondolu; bolnice su nam u očajnom stanju, ali se novac rasipa šakom i kapom na nepotrebne projekte; trećina autobusa GSP-a se raspada od starosti, ali se i oni koji su još uvek bili pod garancijom na boju, farbaju iz žutog u crveno. Po Vesiću, sve su to Beograđani sami tražili i izglasali.

Posebnu čast, nova gradska vlast ukazala je 2019. godini sa čime se ne može porediti nijedna godina do sada niti bilo koja druga vlast. Postavljanje novogodišnje rasvete započelo je ovog puta početkom septembra, a za rasvetu je izdvojeno oko 350 miliona čime je oboren i prošlogodišnji rekord. Tako ovog puta možemo da očekujemo ne samo najskuplju plastičnu jelku na planeti, već i u celom svemiru.

Beogradska vlast u prethodnom mandatu „proslavila se“ bespotrebno dugim rokovima za gotovo svaki infrastrukturni projekat, dok smo kao rezultat redovno imali loše izvedene i nezavršene radove. Lista promašenih projekata je preduga: upropašćeni su Cvetni trg i Skadarlija, na Slaviji nije rešen glavni saobraćajni problem, ali je zato nikla preskupa fontana, radovi na rekonstrukciji Kosančićevog venca trajali su dve godine, a učinak po stanare ovog kraja je poguban jer se po postavljenom kamenu ne može hodati, itd…

Nova vlast je nastavila sa infrastrukturnim radovima na isti način. Dozvolila je da puka zamena nekoliko desetina polomljenih mermernih ploča u Knez Mihailovoj traje mesecima, a rekonstrukcija 42 stepenika u okviru Malog stepeništa na Kalemegdanu 10 meseci. Iako je već odavno završena rekonstrukcija Spomenika zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu koja je trajala mesecima, ograda još uvek stoji i spomeniku se ne može prići. Uz veliku pompu, otpočeli su radovi na rekonstrukciji Trga republike čiji je rok za završetak 420 dana. Nastavljeno je sa besmislenim i štetnim zatvaranjem saobraćaja na Varoš kapiji: ulice Vuka Karadžića i Topličin venac se pretvaraju u pešačku zonu, uz smešno obrazloženje Gorana Vesića da se radi „o povezivanju Knez Mihailove sa Kosančićevim vencem i rekom Savom zbog turista“, kao da to i do sada nije bilo moguće trotoarom! Rok za izvođenje prve faze ovih radova je 280 dana, a onda sledi obetonjavanje parka na Topličinom vencu, koji će, prema predstavljenom projektu, od parka postati nešto poput raspadajućeg betonskog platoa na Slaviji.

Dok javnost može da vidi da se na Trgu republike gotovo svakodnevno pojavljuje tek nekoliko radnika, radovi na Topličinom vencu su započeli pre nekoliko dana i to bez građevinske dozvole, jer je gradski Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove doneo Zaključak kojim je odbacio zahtev Sekretarijata za saobraćaj za izdavanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova na rekonstrukciji. To nije bila prepreka da se na Topličinom vencu, u delu od hotela „Palas“ do Pop Lukine, saobraćaj zatvori fingiranim radovima Beogradskog vodovoda i to na osnovu lažnog naloga, uprkos protestima građana i da se otpočne sa rekonstrukcijom ulice.

Ipak, sve još nije toliko crno dok SNS vlast ne počne da gradi tunele i metro. Poučeni iskustvom, s pravom možemo da strepimo da će to biti prava opasnost po živote velikog broja građana. Još kada nam nad glavama budu leteli Vulinovi nevidljivi avioni i Vučićevi leteći automobili, ko preživi – pričaće.

Autor je profesor iz Beograda