Nije retkost da ljudi, pa i u srećnijim i uređenijim zemljama, ne veruju svojoj državi. Takođe, ni neobaveštenost vlasti, ni na ovim prostorima (setite se V. Koštunice) nije neka nepoznanica.
Ali da se to promptno i prizna u medijima, jeste novitet. Premijerka Ana Brnabić izjavila je da je saznala da će 12 radnika kragujevačkog Fijata koji su se opredelili za rad u Slovačkoj ipak dobiti otpremnine – i otkaze. Ona je za televiziju Pink ocenila da „to nije bilo fer, ali da ne može da utiče na odluku Stelantisa“.
Pa, kako bi i što bi kada im to ni do sada, ni po jednom pitanju nije pošlo za rukom.
Radnik Fijata Ivan Radomirović jedan je od ove dvanaestorice, čija je nefer sudbina iznenadila premijerku, koji se opredelio za Slovačku a ipak dobio otkaz. Na opasku da je rečeno da svi koji se prijave za rad u inostranstvu zadržavaju posao, direktor mu je bez ustručavanja odgovorio: „Mnogo gledaš televiziju i slušaš državni vrh, mi ne pričamo preko medija. Stav naše kompanije se zna.“
Fijat ili Stelantis se medijski nisu nikada oglašavali. Takođe, nisu poštovali ni zakone o radu ili štrajku naše zemlje, jer ih niko na to nije ni „primoravao“.
Ekonomisti, pravnici, sindikalni prvaci i radnici Fijata bezbroj puta su podsećali na činjenicu da je Republika Srbija trećinski vlasnik ove fabrike. Predstavnici radnika isticali su da na konto toga naša država ima predstavnika u odboru ove fabrike i da bi morali da budu „obavešteni“ o svemu što se dešava, a ne da naknadno funkcioneri po pravilu bivaju zatečeni odlukama menadžmenta.
Danas je pre dve nedelje pisao da je „država talac Fijata“, a LJubomir Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, naglasio je da „Fijat ima prilično veliki ucenjivački kapacitet“. Oni koji i odu Slovačku moći će da rade na principu tri meseca tamo, pa jedan kod kuće. Fijat se obavezuje da im pokrije jedan dolazak u Kragujevac dok će ostale platiti država (cena još uvek ne zna).
Po ekonomistima zbog (su)vlasničkih odnosa bilo je logično da Stelantis snosi dve trećine troškova otpremnina, pa i tih vaučera za dolazak kući. Ali, nije tako. Srbija sa samo trećinom akcija „većinski zaleže“ da pokriva troškove proizvođača automobila. Uprkos izdašnim subvencijama i dotacijama stručnjaci upozoravaju da „nema nikakvih garancija da će se za dve godine novonajavljeni električni model praviti baš u Kragujevcu“.
Nepoverenje u državu, vlast i sistem je jedno, i može da bude dobro i kritično, ali kako Gete kaže: „Za stado nije dobro ako mu je pastir ovca.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.