Žabe u vladajućem loncu

Kao i uvek ovaj se mudrac bavio opštim dobrom, nikada nije brojao rakije prijateljima a pare neprijateljima, bavio se sudbinom naroda shvatajući da se opšta sreća sastoji od zbira sreće pojedinaca.

Evo kako već predugo godina nastoje da nas uvere da se naša sreća ogleda u sreći Vođe, te da stoga nije dobro da ga ljutimo… A on nas godinama kuva kao žabe iz Đinđićevog lonca, neprestano nas stavljajući u mlaku vodu.

Tako nekako čak i nehotice zaboravimo da smo u odbranu Kosova pošli sa tvrdim stavom odbijanja kosovske nezavisnosti. Nakon nekoliko godina kuvanja u mlakoj vodi, pobedom sada smatramo srpsku nezavisnost unutar samostalnog Kosova. Proglašenje „zajednica srpskih opština“ (ma šta to značilo), obnarodovaćemo kao nacionalni trijumf. Čak i oni koji primete da smo se skuvali u prokletom loncu, odbijaju da to javno kažu. Možemo to nazvati intelektualnom inercijom naše elite a možemo jednostavno i konformizmom, kako reče From.

Čim su nam smanjili plate i penzije stavljeni smo u lonac. Narednih godina vodu u loncu uredno su podgrejavali Dragan J. Vučićević, Milomir Marić i Željko Mitrović te celokupna procesija tragikomičnih likova koji su se svakog jutra vucarali sa jednog na drugi „medij“, sve sa ciljem da duvaju i potpiruju vatru. Nakon toliko godina smanjenja onoga što se u suštini i ne sme smanjivati (penzije), gubitka i „glavnice“ i svih mogućih kamata, sada se trijumfalno najavljuje „vraćanje na staro“, kao do sada u istoriji čovečanstva nedostignutog cilja. Pri tome se tako licitira procentima povećanja da to čak ni Sarapi, hronično spremnom na klimoglav, nije potpuno jasno. Opet smo skuvani: pet godina sa smanjenim prihodima (kao da se novac nije mogao uštedeti ukidanjem besmislenih partijskih agencija i privilegija), a sada sa nadom da će kada zaladi primanja biti opet „kao nekada“. Dovoljno za moju mamu koja se hronično stimuliše intracerebralnom dnevnom dozom Pinka da bude srećna, iako skuvana.

Lekare, policajce, profesore… Zorana Mihajlović i Aleksandar Vučić maja 2014. godine uredno popakuju u lonac – ne da se blanširaju, već da se kuvaju kao svadbarski kupus! Tadašnja priča o stanovima ispod 500 evra za kvadrat ponavlja se kao prokuvano spasonosna i ovih dana. A gde je lonac tu se i popije, što bi rekao dobri poznavalac narodnih običaja predsednik Vučić – te se ovo sadašnje kuvanje začinilo i brojanjem rakija državnim službenicima… „Uništili smo visokogradnju, a niskogradnju sveli na mafijaško poslovanje i sada će država pomoći onima koji žele graditi“, rekao je Vučić, predstavljajući maja 2014. godine projekt jeftine stanogradnje. Na Pinku naravno – pa da li znate neki bolji lonac?

Da li je Vučić obećavao stanogradnju i kao posledicu privrednog razvoja zbog epohalnog Beograda na vodi? Naravno da, ali u fazi A. Kada je postalo jasno da u Nišu i drugim gradovima Srbije Beograd na vodi nije indukovao ništa osim ljubomore, prešlo se na fazu B – na siguran lonac gde se svako malo podiže temperatura sve novijim i novijim obećanjima o završetku ovog osmog svetskog čuda, kako neprestano tvrdi Informer. Ova „najčitanija novina“ prve je stanare već uselila maja 2018. godine (u lonac su stavljeni naslovnom stranom 9. decembra 2016. godine).

Prvo se Beogradu iz stalne budžetske rezerve samo krajem prošle godine udeli oko 300 miliona i niških dinara, a onda se ceo Niš stavi u lonac sa obrazloženjem da Niš nema para da finansira svoj aerodrom. Pošto Nišlije nisu još dovoljno skuvane, odlaže se famozna sednica Skupštine grada na kojoj bi se formalizovao transfer niškog aerodroma Beogradu. Dokle se odlaže? Pa logično, dok voda ne proključa, a Nišlije neopaženo a netragom budu skuvane. Onaj koji je ovako bezočno potkradao republički budžet, odnosno džep Nišlija – Mali Siniša, s obzirom da je uvek „na gotovs“ spreman da kraj lonca sigurno meša, nagrađen je za ovo ukuvavanje ministarskom foteljom.

U loncu su se, kao ukusan začin, našli i lekari na specijalizaciji deficitarnih grana medicine. Kada je Ministarstvo zdravlja pre četiri godine „shvatilo“ da pojedine grane medicine jesu nedostajuće, raspisalo je na stotine volonterskih specijalizacija… Javljali su se mladi, kvalitetni i pametni ljudi, plaćali svoje školovanje masnim sumama evra, punili budžet… Kada se evo većini završavaju specijalizacije, isto to ingeniozno Ministarstvo sada obećava posao najmlađim svršenim lekarima sa najboljim prosečnim ocenama na osnovnim studijama. To se zove vizija! Zahvaljujući ovakvoj viziji Ministarstva zdravlja sada ćemo u Nemačku slati ne samo početnike, već i ove skuvane a razočarane specijaliste…

I moglo bi se ovako o kuvanju nacije unedogled. Lonac aktuelne vlasti je tako veliki da retko ko u njemu nije makar malo obaren. Srbi, ko umorne žabe, čak i ne primećuju da su u loncu – prija im što voda postaje sve toplija. Kada proključa i sve nas opeče, biće prekasno za iskakanje. Što bi rekao veliki persijski mudrac Rumi: „Nije čudno kada ovca beži od vuka, ali je čudno kada se ta ovca zaljubi u vuka…“

Autor je profesor Medicinskog fakulteta u Nišu