Zablude o prosečnoj plati i inflaciji

Kad se pojavi podatak o prosečnoj plati, obično se, pogrešno, komentariše da je toliki prosek zbog ekstremno visokih plata manjine zaposlenih.

Da prosek ne formiraju velike plate već male, potvrđuje medijalna plata.

Ona je tog meseca iznosila 72.979 dinara. Po definiciji medijalne plate, to znači da je polovina zaposlenih tog meseca zaradila ispod tog iznosa, pa je to odlučujuće odredilo prosečnu platu.

Plata od 827 evra je, i ako zanemarimo kurs dinara, koji je veštački uvećava, u evropskim razmerama veoma niska, bez obzira što je kupovna moć plate od 827 evra u Srbiji, zbog razlike u nivou cena, veća od tolike plate, recimo, Nemačkoj, ako, uopšte, tolika plata postoji u Nemačkoj.

Doduše, stvarne plate su nešto veće, ako se doda neregistrovani deo primanja, ali ne toliko da bi promenilo zaključak o vrednosti naših plata.

Druga zabluda u vezi prosečne plate, jeste da je važno da plate i penzije rastu iznad inflacije.

To zavisi od visine inflacije.

Ako je inflacija visoka, po pravilu brže rastu cene dobara i usluga osnovnog standarda od prosečne inflacije.

Jer prosečnu inflaciju određuje, kako neko duhovito reče, i rast cena šina za metro.

Što je plata manja to veći deo plate odlazi na dobra i usluge čija cena brže raste od prosečne inflacije, pa se objavljeni procenti realnog rasta plata, tj. rasta standarda ne mogu drugačije razumeti nego teranje neukusne šale.

Zaštita kupovne moći je samo sigurna u uslovima male inflacije kada je razlika u rastu pojedinih cena neznatna u odnosu na prosečan rast cena.

Treća zabluda na nivou Srbije je da je prosečna plata u skladu sa snagom ekonomije, tj. u skladu sa ostvarenim bruto domaćim proizvodom (BDP).

Ako ga posmatramo s prihodne strane, BDP predstavlja zbir plata, kamata, rente, dobiti, amortizacije i indirektnih poreza (PDV i Akcize), pa brži ili sporiji rast plata od rasta BDP-a, ide na uštrb ili u korist dobiti kao domaće investicione osnove, s obzirom da na ostale stavke koje čine zbir BDP-a ne utiče ili utiče beznačajno.

A kod nas, po pravilu plate iz raznih razloga, ne samo populističkih motiva vlasti, rastu brže od rasta BDP-a.

Naravno, ako je to kratkotrajna pojava, nije opasna, ali ako traje godinama onda, uz ostale razloge, dobijamo ekonomiju kakvu sada imamo, u kojoj od stranog kapitala ne zavisi samo nivo investicija, već i kurs dinara, pokriće tekućeg deficita platnog bilansa, nivo deviznih rezervi, a sada i otplata dospelih dugova.

Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, prosečna martovska plata s početka teksta veća je u odnosu na platu iz marta prošle godine, nominalno za 13,4 odsto a realno za 7,9 odsto, dok su neto plate u prva tri ovogodišnja meseca veće u odnosu na isti period prošle godine, nominalno za 14,9 odsto a realno za 8,7 odsto.

Toliko veći rast plata od zvanične inflacije i očekivanog rasta BDP-a u tekućim cenama budi strah i privrede i građana da može da zaustavi pad inflacije i poremeti očekivanja Narodne banke Srbije (NBS) u pogledu daljeg kretanja inflacije naniže.

S tim u vezi onomad se oglasila NBS uverena da rast plata ipak neće poremetiti njene planove u pogledu inflacije, što je teško razumeti i verovatno će se ubrzo pokazati kao još jedna zabluda u nizu.

Izostanak negativnog uticaja ovolikog rasta plata pa i penzija na inflaciju moguć je samo u slučaju izuzetnog rasta izvoza koji bi izazvao visok rast proizvodnje dobara i usluga, a visok rast proizvodnje oborio ukupne troškove po jedinici proizvoda i usluga u meri da neutrališe rast troškova privrede po osnovu rasta plata.

Nažalost, bar što se robnog izvoza tiče kretanja su upravo suprotna. Prošle godine je porastao za 3,7 odsto što se može pripisati rastu izvoznih cena, znači bez realnog rasta, dok je u prva tri meseca ove godine manji za 1,6 odsto od prošlogodišnjeg u isto vreme.

Ako se nastavi taj trend u pogledu robnog izvoza a sasvim je moguće, zbog stanja ekonomija najvećih spoljnotrgovinskih partnera, posebno Nemačke, i pojačanog destimulativnog dejstva aktuelnog kursa dinara na izvoz, možemo očekivati da toliki rast plata i penzija pogura troškovnu inflaciju (prinudno povećanje prodajnih cena zbog povećanih troškova po osnovu plata) i pored eventualnog realnog rasta BDP-a iznad prošlogodišnjeg od 2,5 odsto.

Autor je ekonomista iz Beograda

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.