Međunarodni sud pravde, vrhovni sudija sveta, presudio je da je, u julu 1995, u Srebrenici počinjen genocid nad Bošnjacima. Ni Srbija ni Republika Srpska ne poštuju tu presudu, jer se njome, navodno, „ukida Republika Srpska“, pa je, predlaže se, potrebno formirati nekakvu međunarodnu komisiju, koja bi „objektivno“ utvrdila „šta se dogodilo u Srebrenici“. Istovremeno, podgrejavaju se očekivanja da će Rusija u Savetu bezbednosti UN sprečiti usvajanje Rezolucije o osudi genocida u Srebrenici. Da će Rusija, dakle, uložiti „veto“ na presudu Međunarodnog suda pravde i na sebe preuzeti ulogu pokrovitelja jednog nacističkog zlodela. Nacističkog, a ne srpskog, jer su srebreničke ubice počinile i strašni zločin nad istorijom i savešću srpskog naroda.
Uzimati te ubice u zaštitu, ne priznavati prirodu njihovog zlodela, a tobože u ime opstanka Republike Srpske, nije ništa drugo nego guranje i Republike Srpske i Srbije i Srba u moralni i civilizacijski sunovrat. Nisu temelji ni Republike Srpske ni srpskog naroda u srebreničkom holokaustu, da bismo ga, na bilo koji način, relativizovali ili umanjivali ili opravdavali prethodnim zločinima nad Srbima.
Srebrenica je Bošnjacima ono što je Srbima Jasenovac ili Jadovno ili jama Ražani Do. Iz sopstvenog iskustva znamo da nam svako negiranje genocida hrvatskih nacista, ustaša, zadaje novi i posebni bol. Svako naše poricanje presude Međunarodnog suda pravde o Srebrenici nanosi isti takav bol i Bošnjacima.
Kao neki knjigovođa, lišen saosećanja sa potomstvom srebreničkih žrtava, šef naše diplomatije prebrojio je da je u nacrtu teksta britanske rezolucije o Srebrenici 35 puta spomenuta reč „genocid“, a samo jednom reč „pomirenje“. A njegov partijski drug, šef diplomatije za vladavine nacionalsocijalističkog režima u Srbiji, izjavljuje da, već zbog toliko čestog pominjanja reči „genocid“, Srbija mora da odbije tu rezoluciju! Žalosno. Po njima bi, izgleda, Rezolucija trebalo da kaže: Zaborav onog što se desilo u Srebrenici uslov je za pomirenje! Uzgred, ispred jednog nacističkog stratišta u Nemačkoj i danas piše: Oni koji bi da zaboravimo, hteli bi i da ponove.
Od zebnje i srama kosa se na glavi diže normalnom čoveku kada čita šta sve piše na našim društvenim mrežama. Kakva Srebrenica, tamo nije bilo ni genocida, niti ma kakvog zlodela! Sve je to američka i vatikanska zavera protiv „nevinog i nebeskog srpskog naroda“.
Opet ponavljam: hitno otvoriti tajne dosijee službi bezbednosti. Svi su zločini u toj knjizi smrti. Suočiti narod sa istinom. To nije bolna odluka, to je jedini lek. I kosovska rana se može zaceliti samo saopštavanjem narodu istine o svemu pre NATO bombi i posle njih. Srbija je tražila da Međunarodni sud pravde presudi da li su, proglašenjem nezavisnosti Kosova, povređeni međunarodno pravo i Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN. I Sud je presudio: nisu povređeni ni međunarodno pravo ni Rezolucija 1244.
Ta ista Srbija ne priznaje presudu koju je tražila. Ne priznaje ni presudu o Srebrenici. Šta priznaje? Svetinju tajnih dosijea i odbranu Miloševićevog poretka nacionalnog propadanja.
Autor je narodni poslanik i potpredsednik Srpskog pokreta obnove
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
