Foto: Privatna arhivaNekad se, u trećem razredu gimnazije, učila logika, doduše kao deo filozofije.
Kao temeljna nauka, osnova zaključivanja i mišljenja, nečeg najvrednijeg u ljudskom društvu, bilo bi dobro kad bi se o logici učilo i u osnovnoj školi.
Naravno, ne na suvoparno i preobimno, ali bi se postavile osnove ne samo pravilnom zaključivanju i razmišljanju, nego i otklanjanju čestih logičkih grešaka.
Ovo drugo buja ne samo u društvenom životu, nego i u onom u kome ne bi trebalo da ga ima – u naučnom establišmentu.
Doduše, školski sistem Srbije, kao i u najvećem broju drugih zemalja, zasnovan je na naučnom pogledu na svet, ali se to na raznorazne načine izgubi.
Čuvena je logička greška zamena teze, kojoj pribegavaju ne samo predsednik države i državni vrh, nego u široj javnosti postaje „priznata istina“. A to je vrlo jednostavno dokazati, recimo da se iz jedne netačne postavke ne može izvesti pravilan zaključak, a pogotovo kad se umesto određene teme – kao što to radi predsednik Vučić – baci na nešto sasvim drugo.
Često vrlo lično. Nikako da jasno odgovori ko je kriv za Beograd na vodi, rušenje helikoptera, Jovanjicu, Krušik, restoran na vrhu Kopaonika, besramno bojaćenje bliskih saradnika… Još češća je logička greška „argumentum ad hominem“, gde se zaključak zasniva na pojedinoj ličnosti i krajnje neprihvatljivom vređanju i poništenju druge.
Vrlo prisutne su i logičke greške generalizacije, uopštavanja, tipa da „svi ili sve…“, što ne doprinosi donošenju valjanih vrednosnih sudova. Tu je i relativizacija, odnosno ujednjačavanje onoga što ne bi trebalo.
Iako se radi o formalnom pristupu zaključivanju i razmišljanju, u praksi to dovodi do banalnih, iskonstruisanih i najčešće netačnih ocena, a često i namernih ogrešenja o logiku.
Premnogo je reči, konstatacija i ocena izrečeno, silno vreme izgubljeno, ali praksa pokazuje da se i dalje radi po starom, kako bi se „prodao rog za sveću“.
Pa i oni koji se kite visokim titulama stečenim na državnim fakultetima često propadnu u bezdan pogrešnog i neutemeljenog zaključivanja.
O onim koji su titule stekli mimo određenih akademskih pravila, ne treba ni trošiti reči. Sami su se isključili. Najbanalniji primer je tzv. doktorska titula Siniše Malog, dokazano prepisana.
Primera radi, o prouzvodnji pamuka, koja, naravno, nema nikave veze sa Srbijom. Ako se neko seća suludog eksperimentisanja proizvodnjom pamuka po naredbi Staljina: na silu pomerio vodene tokove, a za posledicu dobijeno je nestajuće Aralsko jezero.
Ako već obrazovanje postaje neumitan i nužan deo društvene ličnosti, onda bi verovatno trebalo daleko više pažnje posvetiti pravilnom mišljenju, dokazivanju i odlučivanju, jer i u staroj Grčkoj govorili su da mnogo znanja ne uči pameti.
Važan je sistem mišljenja, a ostalo će proizaći iz toga.
Autor je novinar iz Šapca
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
