Zaboravljeni heroji

Sa velikim su oduševljenjem borci NOR-a dočekali ovaj dan, jer su ispravljene mnoge nepravde prema oslobodiocima prestonice Jugoslavije, Peko i Koča su dobili svoje ulice, a Miloš Zarić spomen-ploču da Beograđane podseti na njegov hrabri podvig, spasavanje Starog savskog mosta, preko koga su od tada prošli milioni građana našeg glavnog grada. To je godinama bila jedina veza sa zapadnim delom grada i omogućila je oslobodiocima da brzo nastave gonjenje Nemaca na Zapad.

Sa pravom smo očekivali i posle brojnih intervencija da će se ispraviti nepravde prema svim zaslužnim oslobodiocima našeg Beograda. Bili smo posebno ohrabreni prošlogodišnjom izjavom premijera Vučića. On je, kako prenosi dnevna štampa, 26. 09. 2014. rekao:

„Ponosimo se borbom protiv fašizma i nećemo ni od koga da krijemo niti da se stidimo pobede nad fašizmom u Srbiji. Time se ponosimo i time ćemo se uvek ponositi.“ Konačno su prošle godine, dugo godina posle, dolaskom gospodina Siniše Malog na mesto gradonačelnika, najzad su svoje ulice dobili poznati partizanski komandanti i narodni heroji Peko i Koča. Očekivali smo da će se prilikom ovogodišnjeg obeležavanja 71. godišnjice oslobođenja Beograda ispraviti nepravedno zaboravljena još dvojica junaka koji su ostavili dubok trag prilikom oslobađanja našeg glavnog grada. Ovde prvenstveno mislim na sledeće junake čija imena Beograd nikako ne bi smeo zaboraviti.

To je, prvo, Dušan Milutinović, zamenik komandanta prvog bataljona prve proleterske brigade, koji pogibe na čelu svojih proletera prilikom oslobađanja jedne beogradske ulice. On je za pokazano junaštvo dobio zvanje NH i leži u zajedničkoj grobnici sa svojim proleterima i sa crvenoarmejcima na Groblju oslobodilaca Beograda. (Pronašao sam da jedna ulica u Podgorici nosi njegovo ime, iako nije učestvovao u njenom oslobađanju). Kome se i kako se to on zamerio u Beogradu, za čije oslobađanje je položio život, pa da nijedna ulica ne nosi njegovo ime?

Drugi je Miladin Petrović, koji je u noći između 19. i 20. oktobra 1944. na vrhu palate „Albanija“ istakao partizansku zastavu. Ovaj hrabri borac 8. Crnogorske brigade rođen je u selu Nepričava, kod Lajkovca. O njegovom podvigu svedoči njegov saborac Dragan Lazić iz Zemuna:

„U prodoru brigade preko Terazija ka Kalemegdanu isprečila se najviša zgrada Albanija, u kojoj se neprijatelj dobro utvrdio… U vreme pripreme za napad Miladinu Petroviću prišle su dve omladinke, predale mu paket i rekle „ovo je dar omladine Beograda vama oslobodiocima“. Kada je Miladin otvorio paket, pred njim se razvila velika trobojna zastava. Zahvalio se devojkama i rekao „da će zastavu istaći na najvišu zgradu u Beogradu“.

Posle toga nastala je dramatična borba po spratovima palate Albanija. Miladin je među prvima izašao na krov i mitraljezom pokosio neprijateljsku posadu. Odmah je istakao zastavu koja se zavijorila, najavljujući slobodu u još potpuno neoslobođenom gradu. Nije primetio jednog Nemca koji ga je ranio iz pištolja. Brzo je preboleo te rane, ali je, nažalost, poginuo na Sremskom frontu 8. 12. 1944. Na palati Albanija je 19. 10. 1989. otkrivena spomen-ploča sa opisom njegovog podviga, nažalost ona se nalazi na neuglednom mestu, a slova se skoro i ne vide. U to sam se lično uverio. Ploča i slova bila su prekrivena debelim slojem čađi nastalih od izduvnih gasova vozila. Nisam mogao da ih pročitam pa sam se za pomoć obratio jednom mladiću i on je teškom mukom jedva pročitao svaku drugu reč.

Kraj mene je prolazila reka ljudi i niko se nije zaustavio da obrati pažnju šta mi to tražimo na zagaravljenom zidu. Sa sigurnošću pretpostavljam da je nisu uočili ni gradonačelnik i mnogi predstavnici gradske vlasti, jer bi sigurno reagovali. U svakoj prestonici u kojoj se ceni antifašizam, ovakvi ljudi bili bi proglašeni za nacionalne heroje. Po mom saznanju, boračke organizacije su molile gradsku vlast da se izradi nova ploča i postavi na vidno mesto na ulazu u palatu, jer to ne predstavlja neke troškove.

Uveren sam da će neko od nadležnih pročitati ovaj moj tekst i pozitivno reagovati, iako sam i ranije o tome pisao u nekim beogradskim dnevnim novinama, ali bez rezultata o oba primera nebrige o zaboravljenim oslobodiocima Beograda.

*Autor je učesnik NOB-a, pilot i pukovnik avijacije u penziji