Plakati zabranjenih filmova. Foto:FejsbukSvojom „istorijskom“ presudom o zabrani za emitovanje filma „Nevernik“ autora Ganija Veseljija iz Preševa Viši sud u Vranju iskazao je „visok stepen“ pravosudne (ne)zavisnosti u odnosu na izvršnu vlast Srbije.
Drugi film „Tišina ubija“ istog autora moći će da se prikazuje pod uslovom da se sa špice ukloni logo „Republika Kosovo“, te da se navede da „film nije za mlađe od 16 godina“.
Pokriće za trajnu zabranu „Nevernika“ sud je pronašao u tumačenju „specijalne komisije“ Filmskog centra Srbije (FSC), što potvrđuje, da i danas postoje „cenzori“ u srpskoj kinematografiji, zaduženi da čuvaju državu od „filmova opasnih po sistem“.
Imena članova komisije i dalje su za javnost tajna,ali nije tajna da dežurni cenzori rade svoj posao. To mišljenje bilo je krunski regularno za „bunkerisanje“ jednog kratkometražnog filma koji govori o Albancu ljubitelju oružja i prijatelju koji ga prijavljuje policiji.
Sudski nalog, kako bi film „Tišina ubija“ bio „odbunkerisan“ je da se sa špice ukloni logo „Republika Kosovo“, čime je Viši sud u Vranju direktno poništio „Ohridski sporazum“ koji je prihvatio predsednik Srbije, a koji između ostalog navodi „saglasnost Srbije i Kosova o priznanju državnih simbola“.
U slučaju filmova Ganija Veseljija država Srbija, preko jedne pravosudne institucije, primenila je već viđenu meru „reciprociteta“ u različitim oblicima međusobnog sankcionisanja. Vi nama uhapsite policajca, mi vama zabranimo filmove i tako redom.
Zašto je slučaj sa zabranom filmovaautora iz Preševa egzemplaran? Zato što predstavlja direktan udar na jednu manjinsku nacionalnu zajednicu koja u skladu sa Zakonom o manjinama države Srbije uživa prava za očuvanje svog nacionalnog identiteta u kome je kultura pa i kinematografija ključni segment.
Filmovi su finansirani iz budžeta Vlade u Prištini, a producentu Veseljiju su dodeljena preko Nacionalnog saveta Albanaca (NSA), a ne preko neke nelegalne institucije ili „tajnog fonda“.
Ma kakva i kolika bila umetnička vrednost filmskih ostvarenja Ganija Veseljija, koji je kao Albanac iz Preševa državljanin Srbije, on je ni kriv ni dužan, dopao titule rodonačelnika „albanskog crnog talasa“ u kinematografiji i našao se među legendarnim Lazarom Stojanovićem, Živojin Pavlovićem i drugima.
A, ono što je zabranjeno uvek podstiče želju da bude na neki način viđeno, što će se sasvim sigurno desiti i sa „Nevernikom“ i „Tišinom koja ubija“.
Na svom putu evropskih integracija i članstvu u EU, država Srbija je pokazala i na ovom primeru da se ne odriče „tradicionalnih cenzorskih vrednosti“.
Tek toliko da neko ne pomisli kako se sve u ovoj zemlji ne drži pod kontrolom, pa i niskobudžetna kinematografija koja dolazi iz geografske provincije, i to, u ovom slučaju od strane pripadnika albanske nacionalne zajednice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
