Foto: Freeimages/cierpkiGodinama za nama važilo je nepisano pravilo da su Pančevci i Borani neslavni po tome što udišu najzagađeniji vazduh u Srbiji. Iako je u tome svakako imalo istine, a građani ovih gradova često bili na udaru raznih šala, u poslednje dve godine javnost sve više saznaje pravo stanje vazduha na nivou čitave države.
Beograd, Kosjerić, Valjevo, Smederevo, Bor, Kraljevo, samo su neki od gradova gde su državne merne stanice više desetina puta pokazale prekomerna zagađenja u vazduhu.
Povodom alarmantnog stanja tokom januara meseca sazvana je i sednica Vlade, gde je iznet zaključak da nema mesta panici i da je ovo trend koji se ponavlja godinama. Međutim, iako je tačno da se ponavlja, primetno je da se on iz godine u godinu pogoršava, a da država pritom ne pristupa sistematskom rešavanju istog.
Predstavnici vlasti su kao glavne razloge prekomernih zagađenja najčešće pominjali individualna ložišta i stara vozila. Ova dva problema jesu neminovno jedni od izvora zagađenja, ali šta država radi da ih reši?
Individualna ložišta zapravo oslikavaju ekonomsko stanje stanovništva, a samim tim se i energetska (ne)efikasnost izdvaja kao dodatni izvor problema.
Ali odgovora od strane države u vidu konkretnih propisa ili subvencija za rešavanje ovog problema nema godinama u nazad. Slična je situacija i sa vozilima, gde je prihvaćena ideja da u junu mesecu stupi na snagu zabrana uvoza vozila sa euro 3 motorima, odnosno vozila starija od 14 godina.
Ovakav odgovor države može se smatrati donekle zakasnelim, jer se godinama odlagalo sa ovakvom odlukom, a broj ovih vozila je došao do cifre od 800.000.
U oba slučaja uočeni su problemi, ali konkretnih dugoročnih rešenja za sada nema na vidiku.
No i pored pomenutih izvora zagađenja, predstavnici vlasti retko pominju termoelektrane i fabrička postrojenja koja takođe enormno zagađuju.
Iako su neminovno bitne za energetski sektor Srbije, termoelektrane su ujedno i među najvećim zagađivačima na nivou cele Evrope.
Ovo je za razliku od države primetila Energetska zajednica, te je zato pokrenula postupak protiv Srbije, zbog nepotpune primene Direktive o velikim ložištima sa fokusom na smanjenje emisije iz istih.
Na termoelektrane se kao problemi nadovezuju i Železara i RTB Bor, gde se očito zarad kineskih investitora prikriva stanje zagađenog vazduha u ova dva grada i pored stalnih protesta i apela građana za rešavanje problema.
Na to se postavlja pitanje šta je preče i važnije prihod ili zdravlje ljudi?
Zagađen vazduh je ozbiljan problem, prekomerna koncentracija raznih čestica, a u prvom redu PM 2.5 i PM 10 i te kako dovodi do zdravstvenih problema i prevremenih smrti (prema podacima SZO 11.500 ljudi godišnje umre u Srbiji).
Odgovor na ove probleme nije sadnja drveća kako predlaže resorni ministar, jer ono iako može rešiti problem to predstavlja samo deo rešenja, ali sistemskog odgovora još uvek nema.
A šta je rešenje?
Košava?
Izgleda da tako nadležni vide spas.
Čim zaduva Košava Beograd i okolina progledaju i prodišu, a nadležni odahnu od pritisaka javnosti, ali samo privremeno.
Međutim, proći će i ova zima, ali brzo će opet doći oktobar mesec, a sa ovakvim pristupom očito i ponavljanje priče koja se gura pod tepih.
Autor teksta je programski direktor Centra za kreiranje politika
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
