Srećno zagađenje vazduha svima koji slave: Kako se Srbija ovih dana ponovo našla u društvu zemalja sa najlošijim kvalitetom vazduha?

A i kako bi drugačije mogli da sačuvaju zdravlje, pošto čim se spusti temperatura, ubrzo i merne jedinice u čitavoj zemlji počnu da beleže veliko zagađenje vazduha.

Ni ove godine situacija nije bolja, pa je vazduh već danima u brojnim mestima označen crvenom bojom, što znači da je zagađen, ili ljubičastom, koja simboliše da je jako zagađen.

Dodatni problem je i što su izuzetno povećane koncentracije PM2,5 i PM10 mikročestica, koje su veoma opasne po zdravlje ljudi.

Na primer, u Čačku je u sredu ujutru nivo PM2,5 čestica bio 36 puta veći od godišnje granične vrednosti koju je propisala Svetska zdravstvena organizacija.

Situacija nije bolja ni u većini drugih gradova i opština u Srbiji.

Uzrok za ovako loš kvalitet vazduha dobija se kada se saberu emisije štetnih materija iz industrijskih postrojenja, individualnih ložišta i saobraćaja sa vremenskim uslovima u kojima je vedro i nema vetra. A takvo vreme u našoj zemlji direktna je posledica klimatskih promena.

I dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji COP28 samouvereno ističe kako će Srbija nastaviti da doprinosi globalnoj borbi protiv klimatskih promena, ali da brine kako će svet to uspeti, a bivši gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić upire prstom u vozače automobila govoreći da su oni u najvećoj meri krivi za zagađenje vazduha, istraživanja pokazuju da je termoelektrana „Nikola Tesla” četvrti najveći emiter ugljen-dioksida među elektranama u Evropi, a u tom „lepom“ društvu, na 33. mestu, nalazi se i termoelektrana „Kostolac“.

Regulative koje postoje, a koje bi mogle da se primene, ne primenjuju se i praktično postoje samo na papiru. Mere se ne sprovode ni u smislu implementacije, ali ni u vidu izricanja konkretnih kazni koje su navedene u zakonodavstvu.

Kako bi se narodski reklo: „Ne zna se ko pije, a ko plaća“.

Međutim, kad smo kod naplate, ono što se zna jeste da upravo narod snosi „trošak“ ove pogubne politike.

Podaci Evropske agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da su PM2,5 čestice u 2021. godini bile „odgovorne“ za 14.800 smrtnih slučajeva, azot-dioksid za 1.600 i ozon za 740 izgubljenih života u Srbiji.

I zato, umesto „srećni praznici“ – „srećno zagađenje vazduha“ svima koji slave.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.