„Ne mogu da dočekam da te zagrlim, i tako, na tvom ramenu, samo da ćutim“, kroz suze mi je rekla Tanja, mlađa bratova ćerka, negde u osmom mesecu korone, kada je njen suprug gubio bitku sa tom pošasti.
Nije to bilo prvi put da je to rekla i ja sam počela da se pitam šta je u tom kratkom fizičkom susretu za kojim smo svih tih pandemičnih meseci čeznuli?
Šta je u tom pokretu ruku i tela kojim smo, dok kovid 19 nije stigao, često posezali iz hiljadu različitih razloga, ponekad iz čiste navike?
Grlili smo se sa decom, starijima, prijateljima, partnerima, poznatima i, ponekad, nepoznatima, naročito u kafani.
Za pesmu, za susret, za dobrodošlicu, za zahvalnost, za čestitanje, za radost.
Grlili smo se uz međusobno tapšanje po leđima i nakratko odvajanje da bi se bolje pogledali i ponovo, još čvršće, zagrlili.
Grlimo se i kad je teško, kada nekome bliskom izjavljujemo saučešće, kada se nekome dogodi neka nesreća, kada nekoga ispraćamo, kada se rastajemo sa nekim koji odlazi u neki drugi svet.
Tada su zagrljaji teški, grčeviti, drhtavi, najduže traju, prekidaju se, da bi se ruke ponovo ukrstile a tela još više zgrčila jer tada zagrljaj služi da pokrije suze.
Zagrljaj je posebna vrsta komunikacije, u kojoj nema prevare ili se prevara odmah prepozna.
I u radosti i u sreći, u tuzi ili očaju, zagrljaj je toliko ogoljen da na ulici možete kod nepoznatih ljudi da prepoznate da li je iskren. Možete ponekad da prepoznate i zbog čega se ljudi grle.
Taj kratki dodir ruku i tela, kojeg ponekad prate uzvici zagrljenih, uvek je jasan i prepoznatljiv.
Zagrljaju u tišini, bez reči, sigurno je prethodila neka teška muka, neka nesreća.
Poslednji godina je naročito prepoznatljiv „politički zagrljaj“, koji je sve češće dopunjen poljupcima. Koliko smo se toga nagledali u institucijama Evropske unije, posebno Evropske komisije! I ne samo tamo.
Političari bi žurno izlazili iz automobila i hitali prema domaćinima sa širokim osmehom i rukama spremnim na zagrljaj.
Onda bi se ovlaš, malo cvršće ili sasvim prisno zagrlili, često i poljubili, mada se u mnogim takvim susretima odlično zna da njihovi odnosi i stavovi njihovih zemalja nisu bas najusklađeniji.
Bilo kako bilo, iskren ili neiskren, zagrljaj je kralj ljudskih kontakata.
Nije to običan dodir.
Otuda nam je, valjda, u ono dugo vreme korone, toliko nedostajao.
Autorka je novinarka
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
