Izjava Nadežde Gaće, povodom inicijative UNS-a da Slavko Ćuruvija dobije ulicu u Beogradu je čudna, da ne kažem uvredljiva i nejasna. UNS, 1999. godine nije isto što i UNS 2010. godine kada je predsednica Ljiljana Smajlović. Ni NUNS 1999. g. dok je predsednica bila Gordana Suša, nije isti kao NUNS danas, kada je na čelu tog udruženja Nadežda Gaće.
Ni list Danas nije isti 2000., kada su Grujica Spasović, Božidar Andrejić, Bojan Tončić i ostali hrabri novinari bili u prvim redovima u borbi protiv režima Slobodana Miloševića i danas, kada ovaj list uređuju i vode neki drugi ljudi. Sve to bi morala da zna gospođa Gaće. Da li će i mene gospođa Gaće proglasiti zločincem i onim koji „osveštava“, a koji sam od 1983. godine formalno član UNS-a. Nisu mi jasni motivi rušenja inicijative Ljiljane Smajlović, predsednice UNS-a.
Smatram da je ova izjava zloupotreba smrti Slavka Ćuruvije i stvara razdor među samim novinarima. Slavkova smrt mora da ih ujedini, da ih stalno opominje na solidarnost, da ih drži na okupu. Niko napadnutog novinara neće braniti, osim njih samih!
Ljiljana Smajlović ima moralno i svako drugo pravo da pokreće inicijateve svake vrste kada je u pitanju ubistvo Slavka Ćuruvije. Godinama sam to čekao i očekivao od Slavkovih „prijatelja“ koji i danas sede u gradskim organima, ali njima je bila preča prodaja razglednica u Knez Mihailovoj i Zelenom vencu, od ulice za Slavka Ćuruviju.
Ćutali su od 1999. Ćute i danas! Zahvalan sam gospođi Smajlović na predlogu i inicijativi. Zahvalan sam današnjoj predsednici UNS-a, jer već jedanaest godina zajedno kucamo na mnoga vrata evropskih i svetskih organizacija u pokušaju da prisilimo vlast da se rasvetli ubistvo moga brata i to svaku vlast: i u vreme Miloševića, i u vreme Đinđića i u vreme Koštunice i u vreme Tadića. Zahvalan sam Ljiljani Smajlović što je bila uz Slavka Ćuruviju do poslednjeg momenta, što ga i danas brani od pokušaja „prijatelja“ i „ prijateljica“, „kolega“ i „koleginica“ da mu i mrtvom poture da je tražio bombardovanje. Svedok je da Slavko Ćuruvija u Americi nikada nije tražio bombardovanje Srbije. Dragocen svedok!
Zahvalan sam Ljiljani Smajlović što je smogla snage i hrabrosti da, pod bombama i snajperima režima Miloševića, održi poslednji govor mom ubijenom bratu.
Dozvolite mi da se zahvalim i hrabroj Gordani Suši, predsednici NUNS-a 2000. na postavljanju spomen-ploče. U vreme kada je vlast razjarenog Miloševića počela da se ruši, to je bila velika hrabrost.
Zahvalan sam i Nadeždi Gaće na svakom njenom saopštenju, ponovnom postavljanju ploče i mesečnom ćaskanju sa tužiocem, ali mislim da je Slavko Ćuruvija zaslužio više od toga.
Na kraju, najljubaznije molim gospođu Gaće da ne zloupotrebljava ubistvo Slavka Ćuruvije za obračun sa Ljiljom Smajlović i, zarad nekoliko kvadrata. Slavko to svojom žrtvom nije zaslužio.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
