Zaista, dosta je bilo

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Jedan stav Nikole Štule, bivšeg predsednika GO Subotica Živkovićeve Nove stranke, a sadašnjeg funkcionera Radulovićeve „Dosta je bilo“, izražen rečima Dositeja Obradovića da „koliko ga više ljubim (moj rod – D. M.), toliko sam mu više dužan pravdu i istinu govoriti i predstavljati“ potpuno je neupitan. Na veliku žalost, kod Nikole Štule je uočljiv veliki nesklad između reči i dela. Kada bi poštovao princip jedinstva teorije i prakse onda u njegovim tekstovima ne bi bilo mesta neistinama i najprimitivnijim politikantskim diskvalifikacijama neistomišljenika, kao što je to slučaj sa pamfletom „Patriotska rasprodaja Srbije“, objavljenim u rubrici „Lični stav“ lista „Danas“.

Načitani funkcioner pokreta „Dosta je bilo“ koristi u svom tekstu još jedan citat sa sajta „Mudre misli“ (videti. http://www.mudremisli.com/2013/01/sta-je-patriotizam/), onaj Semjuela DŽonsona, kojeg naziva Samjuel, po malo od upotrebe izlizanu misao o patriotizmu kao poslednjem utočištu hulja (nitkova). Neobično za nekoga ko je funkcioner političke organizacije koja sebe zvanično opisuje rečima „mi smo patriote otvorene prema svetu“. Da bi zatim ceo tekst posvetio uveravanju čitalaca da su prave patriote (dakle – prave hulje, po Štuli) u pokretu „Dosta je bilo“, dok su svi drugi lažne i samozvane, koji “ dok su nas hranili patriotskim parolama, ostavljali su nas gladne i uvučene u ratove“.

Kao primer, Nikola Štula navodi primer Demokratske stranke Srbije, ponavljajući izraubovanu floskulu o tome da su se „dvadeset tri od dvadeset četiri velike sporne privatizacije desile u vreme kada je DSS bio stožer Vlade Srbije“. Zašto floskule? Zbog toga što ta tvrdnja sama po sebi nema nikakvog značenja i predstavlja prostačku insinuaciju da je DSS odgovorna za zloupotrebe prilikom tih privatizacija. Na stranu činjenica da nijedan od tih slučajeva nije dobio sudski epilog, jer važnija je ona druga: da su postupci privatizacije sprovođeni po zakonu, a da su zloupotrebe, ako ih uopšte bilo, izvršene kasnije i ne mogu imati nikakve veze sa Vladom DSS i strankom. Možda bi, ipak, Nikola Štula mogao da posluša Dositeja Obradovića, pa da se pozabavi problematičnim profesionalnim i političkim delovanjem pojedinaca kojima je danas blizak i onima kojima je bio bio blizak u bivšoj stranci.

Istine radi treba da se kaže da su brojna programska zalaganja pokreta kojem Štula od nedavno pripada, a koja je u svom tekstu naveo, već odavno sastavni deo programa Demokratske stranke Srbije i da je neka od njih DSS i realizovao u vreme vršenja vlasti od 2004-2008. godine. Odlazeći sa vlasti DSS nije Srbiju ostavio „gladnu i uvučenu u ratove“, već oslobođenu dugova, sa budžetskim suficitom ostvarenim u tri od četiri godine, prosečnim rastom BDP od 5,2 odsto, prosečnim platama i zaposlenošću većom nego danas… Budući da to i sam zna, Štula je sebe uvrstio među one političare koji svesno iznose neistine. Ružno za nekoga ko se poziva na Dositeja, bez obzira što o njemu zna onoliko koliko može da se progugla na brzinu.

Besmisleno je, nedemokratski i neodgovorno svođenje prava stranaka da zauzimaju stavove samo o pitanjima kojima se pokret Nikole Štule bavi, a ne i onim koja pokretu „Dosta je bilo“ nisu dozvoljena ili u koja nema hrabrosti da se upusti. Svođenje patriotizma na unutrašnja ekonomska pitanja i nabrajanje nepodopština sadašnje vlasti, u kojoj je pokret učestvovao dok nije izbačen, bežanje od davanja odgovora na pitanja ulaska Srbije u EU, NATO, politike prema Kosovu, odnosa prema Rusiji, prema MMF-u, odnosa prema BiH, odnosno Republici Srpskoj, zaštiti Srba u Hrvatskoj i Crnoj Gori… iako su to pitanja koja presudno utiču na ekonomski položaj i mogućnost privrednog razvoja Srbije, dovoljno govori o političkoj opciji koju Nikola Štula zastupa. I kojoj Demokratska stranka Srbije smeta. Zaista, dosta je bilo! Dosta je bilo da politika bude poslednje utočište hulja.

*Autor je potpredsednik Demokratske stranke Srbije