Zajedno na Maju Gojković

Odmah nakon njene objave, usledilo je licitiranje hoće li poslanici opozicije bojkotovati rad parlamenta i to je jedno od pitanja koje ostaje otvoreno. Lično, u ovom trenutku, ne vidim da je bojkot rešenje.

Upravo suprotno, smatram da bi iz parlamenta mogli da otpočnemo proces ispunjavanja zahteva koji se danas čuju sa ulica Beograda i drugih gradova Srbije. Tu, pre svega, mislim na zahtev za smenu Maje Gojković. Taj zahtev, koji su iznele desetine hiljada studenata i građana Srbije, realan je i potpuno opravdan, jer je Maja Gojković, nedvosmisleno, zloupotrebila svoju poziciju i suspendovala rad najvišeg zakonodavnog tela u predizborne svrhe.

Ako se prisetimo sednice izbora predsednika Skupštine, svima je još tada trebalo da bude jasno da će Gojkovićeva, kao slepi poslušnik Aleksandra Vučića, ispuniti svaki njegov zahtev, pa i taj da suspenduje rad Skupštine. Na to sam upozoravao i ranije. Prilikom izbora Maje Gojković za predsednicu govorio sam da je ona nedostojna tog mesta i da će njen izbor dovesti do posledica koje danas gledamo.

Tražio sam da mi poslanici vlasti daju garanciju da Maja Gojković neće izdati Srbiju, kao što je izdala pet ili šest partija u kojima je bila. Upozoravao sam, iste te poslanike, da pritiskom na zeleni taster snose odgovornost za ono što će uslediti, snose odgovornost za građane ispred Skupštine. Mnogi od njih, lično, bili su protiv Gojkovićeve, ali su glasali po direktivi stranke, a to je posledica nakaradnog izbornog zakona čija promena bi trebalo da bude među prvim zahtevima i građana i poslanika.

Građani će, zasigurno, sve do početka zasedanja sa svojim zahtevima stajati ispred Skupštine, a naš posao, kao njihovih predstavnika je da te zahteve iznesemo u samoj Skupštini. Mišljenja sam da ta sinergija građana ispred parlamenta i nas, u parlamentu, može da da rezultat. Smatram da će na taj način Aleksandar Vučić, ako do sada nije, shvatiti da mu izborni rezultat neće omogućiti dalju privatizaciju države i bahaćenje preko leđa građana.

Protesti mladih ispred Skupštine šalju jasnu poruku i poziciji i opoziciji. Ti mladi ljudi uradili su ono što mi, kao opozicija nismo, onda kada je trebalo. Podsetiću da su se, na dan raspisivanja izbora, u Skupštini okupili poslanici opozicije i opozicioni predsednički kandidati. Tog dana održan je sastanak pre koga sam insistirao na dokumentu kojim se traži ispunjavanje uslova za fer izbore. Umesto takvog dokumenta, imali smo odvojene konferencije za štampu kandidata za predsednike. Tog dana je Srbija izgubila šansu da ima fer izbore, a Vučić je već tada pobedio. Imali smo još jednu šansu, na polovini kampanje, kada sam predlagao da svi povuku kandidature do ispunjenja zahteva za fer utakmicu. Ni to se nije dogodilo.

S druge strane, građani ispred parlamenta šalju jaku i važnu poruku i vlasti i Aleksandru Vučiću – da u Srbiji postoje mladi ljudi koji su spremni da stanu u odbranu svoje budućnosti. Koji su svesni da nikom, pa ni onom ko iz nefer utakmice izađe kao pobednik nije dozvoljeno da laže, potkrada, manipuliše, ucenjuje i proteruje ljude iz Srbije.

Oni mu šalju jasan znak da je njegova pobeda „Pirova pobeda“ i jasne zahteve za koje će pre ili kasnije snositi odgovornost, ukoliko ih ne ispuni. Jedan od tih zahteva je, upravo, smena Maje Gojković, koji jeste važna, ali samo ukoliko za njom usledi ispunjavanje drugih zahteva.

Predlog dnevnog reda sledeće sednice biće dopunjen zahtevom za smenu predsednice parlamenta i to će biti prilika de se jasno uvide dve stvari – prva, da li su poslanici vlasti zaista predstavnici naroda koji reaguju na zahteve svojih građana ispred Skupštine i druga, da li se Aleksandar Vučić kandidovao za predsednika ucenjenih kapilarnih glasova, ili predsednika svih građana Republike Srbije.

Autor je narodni poslanik i predsednik Narodnog pokreta Srbije