Zakletva poslanika

Ko su ovi ljudi?

Koga predstavljaju?

Ko ih tu pusti?

Šta traže u Domu Narodne skupštine Republike?

Da l oni to iz svojih il tuđih glava – klevetaju i ruže?

Lažu?

Vode intrige?

Spletkare?

Ili?

„Zaklinjem se da ću dužnost narodnog poslanika obavljati predano, pošteno, savesno i verno Ustavu, braniti ljudska i manjinska prava i građanske slobode i po najboljem znanju i umeću služiti građanima Srbije, istini i pravdi!“

Kome je upućena njihova zakletva?

Čemu služi?

Šta im znače reči zakletve.

Da će služiti građanima Srbije, istini, pravdi, biti pošten, savestan poslanik.

Šta zakletva znači za onog ko se njome zakleo?

Jesu li ti ljudi takvog kvaliteta te se nisu zaklinjali krivo?

Imaju li osećaj dostojanstva jer su baš oni narodni poslanici?

Ko stoji iza njih i njihove zakletve, garantuje li ko za njih, ko su im pomagači?

Koji su im to poslovi i nadležnosti, koja prava im pripadaju?

Šta bi trebali, šta ne?

Da li je legitimacija jedini dokaz njihovog narodno poslaničkog statusa il se legitimišu zastupajući narodne interese?

Da li svojim nastupima na zasedanjima prenose narodnu volju i usklađuju narodne interese?

Odgovori se nalaze u normama po kojima treba da rade i u realnom ponašanju tih ljudi.

Kako funkcionišu, kakva su im pravila?

Utegnuta i upregnuta.

Poslanik se ne može sam javiti za reč.

Prijavu za reč s redosledom govornika podnose poslaničke grupe u pisanom obliku do otvaranja pretresa.

Reč im se daje prema rasporedu koji je dostavila njegova poslanička grupa, do isteka vremena za raspravu utvrđenog poslaničkoj grupi.

Poslanik može da govori samo o tačkama dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Poslanik je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

To je deo pravila po kojima treba da rade.

Kako se poslanici za reč javljaju preko poslaničke grupe, i to u pisanom obliku, iza svakog njihovog javljanja stoji njihov šef.

Bez njega niti se mogu javiti niti izabrati o čemu će govoriti.

On raspoređuje pripadajuće im vreme.

I teme za to vreme.

Teme njihovog izlaganja retko imaju veze sa argumentovanom raspravom o predlogu ministarstava i Vlade Republike Srbije o kome treba da glasaju.

Njihovi nastupi u prostoru u kome su se našli osobito nemaju veze sa interesima naroda čiji naziv koriste u legitimaciji koju nose.

Ta, zašto?

Čija je to zgrada koju koriste?

Čiji je novac da taj prostor bude tako lep, reprezentativan – njima ugodan.

Čiji je novac koji opslužuje te ljude?

Plate, dnevnice, putni troškovi, prevoz, funkcionalna zgrada, grejanje, restoran, TV prenos, kancelarije, telefon, internet, službe koje ih opslužuju, travnjak na kome uguravaju svoje aute…

Čiji su to resursi koje ovi ljudi koriste?

Resursi korisnika?

Il su to resursi države Srbije, iznad svega korišćeni za propagandne interese partije im i predsednika SNS/Republike.

Da li se klevetanje i ruženje može nazvati – izraženo poslaničko mišljenje u raspravi o predlogu koji je na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije – a koje RTS javno prenosi građanima Srbije?

Ako se poslanik uvredljivo izrazi o poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, poslanik na koga se izlaganje odnosilo ima pravo na repliku.

Ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu ili političku stranku, pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe.

Ako se na dnevnom redu Narodne skupštine nađe državni budžet – koji uključuje sve vladine prihode i vladine potrošnje, koji je najvažniji vladin koncept i njen politički stav prema građanstvu, narodu kog treba da predstavljaju narodni poslanici – a poslanici raspravu vode o pojedincima za koje smatraju da su im politički protivnici (te i konkurenti na predstojećim izborima, koji nisu nit na dnevnom redu nit poslanici) i za sve to koriste nabrojane javne resurse, povrh svega i RTS koji u svom programu sve to prenosi građanima Srbije  – ko tada ima i kako da ostvari – pravo na repliku.

„Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatan život drugih lica“ – utvrđeno je normama o radu ovih ljudi.

Navedena zabrana ne sprečava ove ljude da koriste uvredljive izraza kao ni iznošenje ocena koje se odnose na privatan život lica koja nisu poslanici, niti se nalaze na dnevnom redu ovog skupa!

Sve to koristeći javne resurse države Srbije – pred kamerama RTS-a – takođe državnog resursa – koji ovo prenosi.

Bez prava i mogućnosti druge strane da odgovori približnim kapacitetom kojim raspolažu ljudi koji su zaposeli Dom Narodne skupštine.

Autor je politikolog iz Požege