Zakon nije krivac za nasilje

Ako na stranu izdvojimo neetičko i nezakonito ponašanje tabloida, jer je to priča za neki drugi tekst, i fokusiramo se na reakcije koje su izazvali, vidimo da je država reagovala isto kao i svi mi – zgražavanjem. I koliko god je reakcija građana normalna i očekivana, ista takva reakcija države je tabloidna i pokazuje nesposobnost. Mandatar je, tabloidno, najavio da pooštravanje kazni za nasilničko ponašanje. U javnosti je tim povodom i u nedostatku funkcionalnih institucija države, ponovo otvorena i populistička rasprava o smrtnoj kazni kojom se prikriva ta nefunkcionalnost.

Najpre kratko o smrtnoj kazni. Rasprava o njoj je svakako legitimna, ali toliko komplikovana da bi je trebalo ostaviti filozofima i, umesto populističkih i površnih anketa nemoralno prebačenih na građane, slediti Evropsku konvenciju koju je Srbija potpisala i ustavnu zabranu za pravno regulisanje smrtne kazne. Tek ukoliko se Ustav promeni, a prethodno istupimo iz Saveta Evrope, naša sloboda izražavanja će moći da obuhvati i ovakve rasprave o smrtnoj kazni. To što je nedavno ministar policije javno izneo stav da podržava smrtnu kaznu, ilustruje jedino njegovo bazično nepoznavanje Ustava i ni u kom slučaju ne može biti opravdanje za negiranje ustavnog poretka u medijima.

Što se mandatara tiče, verujem da se dobro razume u nasilničko ponašanje. Samo mi nije jasno na osnovu čega zaključuje da će nesposobnost policije i tužilaštva reštiti pooštravanje kaznene politike. Ne vidim nikakvu vezu između toga što tužilac u konkretnom slučaju nađe da nema opasnosti po nečiji život ili telo sa visinom zaprećenih kazni. Političkim uticajem razorene institucije policije i tužilaštva nisu sposobne da se izbore sa bazičnim oblicima kriminaliteta koji postoje u svakoj državi, a koje beznađe i siromaštvo građana Srbije sve više provocira i uvećava. Policija u San Salvadoru ili Brazilu svakako nema isti autoritet kao policija u Americi ili nekoj evropskoj državi, ali to nije do policije, već do stepena društvenog haosa. Činjenica je da se stanje u srpskom društvu kontinuirano pomera ka stanjima u državama Latinske Amerike ili Afrike.

Ma koliko mandatar svoju odgovornost za stanje u društvu i državi pokušavao da prikrije pretnjama o oštrijim kaznama, jasno je da su pod političkim uticajem ne samo ključna već i pojedina izvršilačka mesta u policiji i tužilaštvima zauzeli nestručni i nesposobni partijski kadrovi. Oni su uzrok, a mandatar i njegovi poslušni ministri imaju isključivu odgovornost za propuste u tužilaštvu i policiji jer su ih birali po političkim kriterijumima. Novim zakonskim eksperimentima u vidu pooštravanja kazni i pričama o smrtnoj kazni odgovorni i krivci se ne mogu abolirati. Zakon nikada i ni u jednoj državi ne može biti krivac za nasilje, posebno ne onda kad se ne primenjuje. Ali loši kadrovi mogu. Posebno u situaciji kad su baš oni ti koji promovišu vrednosti nasilničkog ponašanja.

Autor je advokat i odbornik pokreta „Dosta je bilo“ u SO Vračar