Šta je sporno u izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima? 1foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)

Bezbednost saobraćaja je socijalni, ekonomski i javno-zdravstveni problem u istoj meri koliko je i problem transporta. Ukupni društveno-ekonomski troškovi saobraćajnih nezgoda u Srbiji, u 2019. godini iznose 4,1 milijarde evra.

Čekajući Skupštinsku raspravu o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, pažnju mi je privukao nov način finansiranja bezbednosti saobraćaja u Srbiji.

Istraživanja koja se sprovode u razvijenim zemljama, pokazuju da je investiranje i ulaganje u unapređenje bezbednosti saobraćaja na lokalnom nivou, isplativo i održivo, a uložena sredstva se vraćaju u višestruko većem iznosu.

Nema potrebe naglašavati, da sredstva predviđena za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja moraju biti namenska, planski trošena i rezervisana isključivo za unapređenje nivoa bezbednosti saobraćaja.

Koja se to novina predložena u izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima?

“Član 17. menja se i glasi:

• Sredstva od novčanih kazni za prekršaje i privredne prestupe predviđene propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima pripadaju budžetu Republike Srbije.

• Za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima opredeljuju se sredstva u budžetu Republike Srbije, na razdelu ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove”.

Možda će neko reći, šta ju tu loše i sporno? Međutim, ovim predlogom, gde sad taj novac ide u budžet države, smatram da ostajemo bez održivog načina finansiranja bezbednosti saobraćaja. Sistem se centralizuje i lokalne samouprave ostaju bez sredstava za unapređenje bezbednosti saobraćaja.

Šta je sporno u izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima? 2
Igor Velić, foto: sigurnestaze.com

Jednom rečju, znatno se otežava lokalnim samoupravama da dođu do sredstava, kojim bi finasirale bezbednost saobraćaja na svojoj teritoriji.

Naime, do ovih predloženih izmena zakonа je bilo propisano: Sredstva od novčanih kazni se raspodeljuju budžetu Republike Srbije i budžetu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je prekršaj učinjen, tako da:

• 70% sredstava od novčanih kazni pripada budžetu Republike Srbije;

• 30% sredstava od novčanih kazni pripada budžetu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je prekršaj učinjen.

Sredstava koja pripadaju budžetu Republike Srbije se raspodeljuju tako da:

• 75% sredstava koja pripadaju budžetu Republike Srbije se koriste za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova;

• 25% sredstava koja pripadaju budžetu Republike Srbije se koriste za finansiranje bezbednosti saobraćaja.

Sredstva od novčanih kazni koja pripadaju jedinici lokalne samouprave se raspodeljuju tako da:

• Se 50% sredstava koristi za popravljanje saobraćajne infrastrukture jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je prekršaj učinjen;

• se 50% sredstava koristi za unapređenje bezbednosti saobraćaja na teritoriji jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je prekršaj učinjen.

50% od sredstava koja pripadaju jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji je prekršaj učinjen su namenjena za unapređenje bezbednosti saobraćaja i mogu biti utrošena za:

• rad tela za koordinaciju;

• unapređenje saobraćajnog vaspitanja i obrazovanja;

• preventivno-promotivne aktivnosti iz oblasti bezbednosti saobraćaja;

• naučno-istraživački rad u oblasti bezbednosti saobraćaja.

Jednom rečju, imali smo održivi sistem finansiranja bezbednosti saobraćaja. Čiji je cilj bio da učesnici u saobraćaju koji se ponašaju i postupaju mimo propisa, i prave saobraćajne prekršaje, da oni finansiraju bezbednost saobraćaja.

Iskustva kod nas su nam pokazala, da su se ova sredstva trošila nenamski (popunjavanje budžetskih deficita, nabavku vozila, plate, opremanje kabineta i sl). I to je jedan od ključnih razloga zašto nismo uspostavili stabilan sistem finansiranja bezbednosti saobraćaja.

Takođe, predložene izmene otvaraju prostor za manipulaciju i dodatno nenamsko trošenje sredstava namenjenih bezbednosti saobraćaja. I ono što tu unazađuje dosadašnji sistem finansiranja je centralizacija sistema umesto decentralizovanog sistema.

Decentralizovan sistem finasiranja bezbednosti saobraćaja je bolji u zemljama u kojima državna admistracija nije na nivou, gde je nedovoljna budžetska kontrola, nedostatak transparetnosti, trgovina političkim uticajima itd.

Smatram da je nov način finansiranja bezbednosti saobraćaja pogrešan, pogotovo u zemlji koja nije ispunila nijedan zacrtani cilj iz Nacionalne strategije bezbednosti saobraćaja (2015.-2020.), i dok nova Strategija još nije usvojena.

Takođe, i u zemlji koja po stanju bezbednosti saobraćaja kasni 15 godina za prosekom EU i 25 godina za Švedskom.

Autor je master inž. saobraćaja

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari