Zakon o parničnom postupku: Globi i uskrati

„Povod“ za predlog ovog zakona su mnogobrojne tužbe protiv banaka koje su nezakonito naplaćivale određene troškove. Koji nisu visoki, ali su ipak nezakoniti.

Predlagač zakona, Ministarstvo pravde RS, traži u 21. veku od građana da „unapred“ plaćaju sudu da sudi. Ako ne plati, postupak je okončan.

Time se ne rešava uzrok problema, koji su ovde napravile banke, već posledica, i to, možete da pretpostavite, u korist banaka.

Ponovo smo došli u situaciju da vlast uz jedan povlašćeni, a malobrojni soj ljudi, smišlja kako da globi većinu građanki i građana kako bi im uskratio pravo na pristup sudu.

Stručna objašnjenja o ovom predlogu zakona se mogu naći na više mesta (Izmene zakona o parničnom postupku – protivustavne, Danas od 01. juna 2021, Bio jednom zakon o parničnom postupku, Vesne Rakić Vodinelić, na sajtu Peščanik od 25. maja 2021, godine, kao i u nastupima advokata Čedomira Kokanovića, Ranke Savić i drugih), tako da ih nema potrebe navoditi, jer se ukazuje na jednu pojavu koja se naročito ponavlja u poslednjih nekoliko godina.

A to je da se zakoni donose po meri malobrojnih profesija, u konkretnom slučaju bankarske, koje prihoduju ne tako što stvaraju neku novu vrednost, već jednostavnim uvećavanjem nameta, ili nametanjem nekih nepostojećih.

I to možemo videti, bukvalno u svim oblastima gde se formiraju monopoli i karteli, kada građani nemaju mogućnost izbora.

Slučaj sa besplatnim udžbenicima i monopolskom izdavačkom kućom, koja ne odustaje od sumanutih cena, je najbolji i najsvežiji primer.

Ili recimo, podizanje cene osiguranja, od pre par godina, ili kad MTS smisli da naplaćuje blokadu interneta kada potrošite paket, što nisu naplaćivali ranije, nego se neko setio da uzme još 100 dinara više pretplatnicima.

Efikasnost kao proklamovana vrednost ove vlasti se shvata na jedan primitivan način, koji je krajnje neprimeren.

Recimo, izmeštanje nekih javnih poslova u privatne ruke, poput izvršitelja i notara je svrsishodno i može biti efikasno, jer rasterećuje sudski aparat i pruža brzu uslugu, ali ne po bezobrazno visokim cenama.

Tu dolazimo do ključnog pitanja za naše društvo koje traje već tri decenije: da li stvaramo društvo u kome nekoliko desetina hiljada ljudi ima sve, a svi ostali ne mogu da udahnu vazduh od nameta? Ili smo već stvorili takvo društvo?

Da ne može svako da studira, iako ima sposobnosti i želje, da ne može svako da se leči i na kraju da ne može svako da brani svoja prava pred sudom, iako su mu ugrožena.

I to zato što nema dovoljno novca, a ne može ga ni imati jer monoplisti onemogućavaju drugima da posluju i razvijaju svoj biznis stvarajući time veće i pravo tržište. Nema razvoja ekonomije, i društva, bez vladavine prava.

Lošim predlozima zakona za većinu, a dobrim za odabrane stvara se kastinsko društvo, ono što nismo imali ni pre 186 godina, kada smo usvajali veoma progresivan Sretenjski ustav, koji je proklamovao, pre svega, slobodu ljudi.

Naravno, nije ideja da se u današnje vreme promoviše neki komunizam, ili u siromaštvu smo svi jednaki, naprotiv, ljudi bi trebalo da imaju mogućnost da zarade i da priušte sebi ono što im je potrebno, a neki i mnogo više svojom produktivnošću, ali ne kroz nametanje troškova koji su besmisleno visoki kroz nepoštena i favorizujuća zakonska rešenja.

Advokati su pokrenuli protest koji izlazi iz okvira advokatskog esnafa, jer brani pravo svih nas da pristupimo sudu i podnesemo tužbu, na prihvatljiv način, kada su nam prava ugrožena, i da ne plaćamo uslugu „unapred“, između ostalog.

Ukazali su da se i ovaj zakon, kao i drugi, prave u tajnosti, bez prave, naglašavam prave, a ne simulirane javne rasprave.

Zato ih treba podržati. Tačnije, trebalo bi da im se svi pridružimo, jer se tiče svih nas. Ukoliko i ovo zanemarimo, ko zna kakvu nedoličnost su smislili monopolisti, karteli i druge grupe i pojedinci koji gledaju isključivo svoj interes, a na štetu svih nas, i to uz izdašnu pomoć ove vlasti.

Autor je član UO Centra za razvoj Srbije