Zakon o Pravosudnoj akademiji bez uvažavanja pravosuđa

U praksi, čak ni prilikom donošenja osnovnih pravosudnih zakona, preko 90 procenata mišljenje i predloga struke, pravosuđa i civilnog sektora – nije uvaženo. Demokratske procedure i rokovi za donošenje drugih pravosudnih zakona i podzakonskih akata se krše, bez ikakve odgovornosti.

Dvogodišnji rok za usklađivanje svih zakona sa ustavnim amandmanima istekao je 9.2.2024. godine, a zakoni koji su trebali da urede obuku u pravosuđu i status Pravosudne akademije (PA), nisu doneti.

Inicijalni sastanak članova Radne grupe za izradu Zakona o Pravosudnoj akademiji (ZPA) koju je imenovalo Ministarstvo pravde (MP) je održan 1. avgusta. Istaknuto je da je potrebno ispuniti prelazna merila Akcionog plana za Poglavlje 23 koji predviđa „jednu tačku ulaska u pravosuđe“.

Međutim, tako nije navedeno u Revidiranom Akcionom planu za to poglavlje.

Sastav ovog radnog tela sličan je sastavu radnih grupa za tzv. set pravosudnih zakona. Njim predsedavaju i najbrojniji su pomoćnici ministra, ali nisu imenovane dve sudije koje su obavestile javnost da je MP 2022. neovlašćeno izmenio prethodno usaglašene tekstove sudskih zakona.

MP je zahtevao od radne grupe da se verzija ovog zakona sačini što pre, najkasnije do 10. septembra.

U tom cilju su sačinili svoju radnu verziju zakona o kojoj je raspravljano na sastanku Radne grupe 4,5 i 6 septembra i uputili je na ekspertizu VK-i.

Ovako nametnuti metod i dinamika rada, izazvali su reakciju Društva sudija Srbije i Asocijacije sudijskih pomoćnika, a kasnije i zajedničko saopštenje sa Alumni klubom PA.

Ukazali su da to „diktira bezrazložnu i vratolomnu brzinu i onemogućava temeljan rad i ravnopravno učešće svih relevantnih subjekata suprotan prelaznom merilu 1.1.6.“

Uz podršku skoro svim primedbama i predlozima iz ovih saopštenja, napominjemo da postoje i druge brojne stručne NVO kojima u postupku pripreme pravosudnih zakona nije bilo omogućeno učešće.

Na to ukazuje i CEPRIS-ova „Analiza postupka donošenja pravosudnih zakona radi usklađivanja sa Aktom o promeni Ustava“, koja će uskoro biti objavljena.

Tendencija nametanja određenog koncepta PA koja se pokušava opravdati neprestanim tajnim dogovaranjem MP sa Savetom Evrope i VK-om i potcenjivanjem domaće struke, se pokazala još u toku izrade Amandmana na Ustav. Ustavni sud je 2014. ukinuo određene odredbe Zakona o PA. Donete su „Smernice i preporuke Radne grupe za reformisanje i razvoj PA“, ali po njima nije postupljeno.

Dokazano ni Savet Evrope nije imun na pritiske i korupciju.

Većina učesnika u stručnoj raspravi 2023. je istakla da ovakva PA ne može biti single entry point (jedini ulaz u pravosuđe) i da se kasni sa pripremama za donošenje zakona, a samo jedno mišljenje je bilo da u sastavu Radne grupe budu „i zastupnici Brisela i zastupnici VK-e“.

Pomenut je i slučaj kandidata za PA-u koji je na prijemnom ispitu diskvalifikovan.

MP je, u međuvremenu, 8. septembra objavilo tekst Nacrta ZPA zajedno sa predlozima za izmene Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu, bez ikakvih obrazloženja i informacija o predlagaču i da li je otvoren proces konsultacija i javne rasprave.

Prema tim dokumentima uvodi se prethodna obuka na PA koja oslobađa kandidata ispita pred komisijama najviših pravosudnih organa od 1.3. 2025. godine.

Za one koji je nisu završili uvodi se program obavezne stalne obuke za prvi izbor u trajanju od 30 dana.

U alternativnoj varijanti, ukoliko se ne prihvati stalna obavezna obuka, sudijski pomoćnici i drugi kandidati koji su pre 1.3.2025.položili ispit pred pravosudnim organima mogu se birati na postojeći način do 2029. godine.

Obe varijante su pokušaj zbunjivanja i dodatnog pritiska na pravosuđe da PA postane osnovni kanal za prvi izbor sudija/tužilaca najkasnije od 2029.godine.

Time se degradira uloga VSS-a i VST-a u procesu izbora i zasenjuje izuzetno važno pitanje kvaliteta edukacije i obuke.

Uslovi izbora su utvrđeni već donetim zakonima, a načela ustavnosti i zakonitosti podrazumevaju da ni jedan drugi propis ne može uspostaviti jedan uslov kao dominantan.

Ovo tim pre što u Srbiji ne postoje objektivne pretpostavke i uslovi za uspešnu realizaciju koncepta sličnom onom koji se primenjuje npr. u Kraljevini Španiji.

U sadržinskom delu, predloženo rešenje da je jedini uslov za izbor na sudijsku/tužilačku funkciju uverenje o završenoj prethodnoj obuci na PA – je suprotno odredbama Ustava i važećih zakona – prema kojima sudije bira Visoki savet sudstva (VSS), a javne tužioce Visoki savet tužilaštva (VST). Na to je saopštenjem reagovao CEPRIS.

Osnovni problem je što PA nema neophodne atribute nezavisnosti. Akademiju osniva Republika Srbija i shodno se primenjuju odredbe o radu javnih službi o kojima odlučuje Vlada.

Sastav Upravnog odbora, koji odlučuje o svemu, je 5 sudija koje imenuje VSS (2 na predlog udruženja sudija), 4 javna tužioca (1 na predlog udruženja tužilaca), ministar pravde i član koga imenuje Vlada.

Predlozi da PA bude jedini način ulaska u pravosuđe su kategorično odbačeni na sastanku sudijskih saradnika Višeg suda u Novom Sadu, kao i od većine sudija, ali je veliko pitanje da li će se oglasiti najviši organi pravosuđa i šta će biti njihov stav.

Od toga zavisi da li će novi zakon dodatno oslabiti i ugroziti samostalnost i nezavisnost onih koji će postati sudije/tužioci i onih koji su to već.

Na tom osnovu će počivati i realna ocena o njihovoj stručnosti i osposobljenosti ili će biti važnije postavljanje „svoji ljudi“ i uticaj na izbore preko Upravnog odbora i komisija PA-e.

Na kraju, trebali bi se pitati šta je uopšte namera promene Ustava i pravosudnih zakona, pa i Zakona o PA, sa dominantnim uplivom političkih grana vlasti: ojačati pravosuđe za dobrobit svakog građanina, struke i profesije ili se sve to čini iz formalnih razloga da se potpuno ne zaustavi proces pristupanja EU jer je to uslov za nastavak priliva velikih donacija?

Autor je sudija u penziji, bivši član VSS-a i član CEPRIS-a