Zakoni koji ne važe za sve

Ovaj Zakon zabranjuje nasilje prema ženama u privatnoj i javnoj sferi (čl. 51), obavezuje organe javne vlasti da prijave rodno zasnovano nasilje i nasilje prema ženama u privatnoj ili javnoj sferi (čl. 53) i da bez odlaganja prijave nadležnoj policijskoj upravi ili javnom tužilaštvu rodno zasnovano nasilje za koje saznaju u vršenju poslova iz svoje nadležnosti (čl. 53 st. 2), a kršenje ove obaveze sankcioniše novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice (čl. 63 st. 1 tačka 11).

Bez obzira na sve navedeno bili smo svedoci da narodni poslanici iz vladajuće koalicije krše ove obaveze a sankcija izostaje.

Izostalo je i reagovanje Odbora za ljudska i manjinska prava i rodnu ravnopravnost, Vlade koja vodi računa o usaglašenosti politika i mera u oblasti rodne ravnopravnosti sa međunarodnim obavezama (čl. 60 st. 1 tačka 1), razvija i vodi aktivnu politiku jednakih mogućnosti u svim sferama društvenog života, kojom se obezbeđuje ravnopravno učešće žena i muškaraca u planiranju, pripremi, donošenju i sprovođenju odluka koje utiču na položaj žena i muškaraca (čl. 60 st. 1 tačka 2), Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Podsećamo narodne poslanike da su oni kao donosioci dužni da poštuju zakon koji propisuje da je rodno zasnovano nasilje svaki oblik fizičkog, psihičkog i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja prema licu ili grupama lica i pretnje takvim delima u javnom ili privatnom životu (čl. 6 st. 1 tačka 10), da je nasilje prema ženama i rodno zasnovano nasilje kršenje ljudskih prava i diskriminacija žena što dovodi ili može dovesti do: fizičke, seksualne, psihičke povrede ili patnje za žene, uključujući i pretnje takvim delima u javnom i privatnom životu (čl. 6 st. 1 tačka 11), da je uznemiravanje svako neželjeno ponašanje koje ima za cilj ili posledicu povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu pola odnosno roda, naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, zastrašujuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje (čl. 6 st. 1 tačka 13).

Bilo bi bolje da su svojim primerom pokazali da zakon važi za sve i da ga poštuju, a svoj angažman usmere na njegovu primenu. Dugo čekani Zakon o rodnoj ravnopravnosti je usvojen 2021. godine.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog donelo je propise za njegovu primenu – Pravilnik o izradi i sprovođenju plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti i Pravilnik o vođenju evidencije i izveštavanju o ostvarivanju rodne ravnopravnosti.

Vlada je usvojila Strategiju za rodnu ravnopravnost i Akcioni plan za njeno sprovođenje.

Usvojene su izmene Zakona o zabrani diskrininacije, Strategija o prevenciji i zaštiti od diskriminacije i Strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Formirani su i neki od mehanizama za rodnu ravnopravnost.

Zato od svih aktera koji deluju u oblasti rodne ravnopravnosti a posebno mehanizama rodne ravnopravnosti očekujemo da pažljivo prouče međunarodne dokumente koje je Srbija ratifikovala, Zakon, Strategiju i prateći Akcioni plan u ovoj oblasti i u tom okviru pronađu svoje obaveze i podsticaje za aktivnosti za unapređivanje stanja u oblasti rodne ravnopravnosti.

Stavovi izraženi u ovom tekstu predstavljaju lična mišljenja i stavove autorki i autora i ne moraju nužno odražavati i stavove Fondacije „Fridrih Ebert“