Nakon jednog mog članka, koji je svojevremeno objavio demokratični, socijalno-nacionalno-razvojno odgovorni i od svih višestranačkih vlasti, manje ili više, finansijski izgladnjavani dnevni list Danas, dobio sam e-pismo od kolege, koji je profesor na jednom prestižnom američkom univerzitetu, sa sledećim sadržajem.
„Prvo, žalosno je što su Srbiju retko kad vodili ostvareni ljudi, tj. stručnjaci sa iskustvom, koji su, pored svoje struke, savladali i osnovne elemente tehnologije demokratskog upravljanja državom. Mladost u upravljanju državom i društvom nije prednost! To je, najčešće, opasnost! Jer mladost je valovita i lako može da odvuče na neočekivanu stranu. Drugo, kako od nekoga možete očekivati da će čuvati državu, ako se na početku boravka u vlasti, razvede i oženi „mlađom i lepšom“ i svoju decu liši neophodne porodične topline? Treće, kako očekivati da neko upravlja državom na dobrobit svih, ako mu je glavni cilj da u toku mandata mora „zaraditi“ toliko da mu i unuci budu zbrinuti? Četvrto, ko može poverovati da će neko raditi u korist građana jedne zemlje, grada, itd., ako u njoj nema ni dedin i babin grob? Takvi ljudi ne razumeju i ne poštuju u potrebnoj meri duhovnu i kulturnu vertikalu društva u kome su se našli i predstavljaju opasnost po razvoj nacije. I šesto, kolega Babiću, u svemu se slažem sa onim što ste pre dva dana napisali u Danasu.“
Moram da priznam da me je citirano e-pismo svetski priznatog profesora tada, a bilo je prilično davno, nateralo na razmišljanje.
I verovatno bih zaboravio na njega, da pre neki dan ne pročitah na internetu da je crnogorski mandatar g. Spajić najavio da će popis stanovništva nova crnogorska vlada odložiti za mesec dana, „da bi se stvorili uslovi da ta značajna društvena aktivnost dobije apsolutni legitimitet, kroz unapređenje transparentnosti i inkluzivnosti, i da bi se uvažili zahtevi manje brojnih naroda i opozicije“.
A nakon toga i tekst da su četiri poljske opozicione stranke, koje su u zbiru osvojile većinu na parlamentarnim izborima, očas dogovorile buduću vladu i predložile g. Tuska za novog premijera. Te da su se potom veoma oštro obratile predsedniku Poljske, g. Dudi, koji namerno okleva da novom mandataru poveri formiranje vlade, na sledeći način „…vaša vladajuća stranka je do sada proćerdala osam godina poljskim građanima i vratila našu naciju 50 godina unazad“.
Zato, nastavili su oni „apelujemo na Vas da ne traćite više ni sekundu našeg vremena. Nema šta da čekate – većina za formiranje vlade postoji. Mi moramo hitno da izgladimo odnose sa EU, koje ste Vi doveli na ivicu pucanja, jer ona demokratsku i neautoritarnu Poljsku očekuje sa milijardama eura, na koje je zbog Vašeg samodržačkog ponašanja stavila embargo“.
Spomenute dve vesti su me na neki čudan asocirale na e-pismo moga kolege, i generisale pitanje, kako bi postupila naša aktuelna vlast da je se Srbija našla u situacijama u kojima su se našle Crna Gora i Poljska?
Jer čini se da nova crnogorska vlada, očigledno, poštuje duhovnu vertikalu društvenog ambijenta Crne Gore i ne želi da u nju unosi i pojačava podele koje je tridesetogodišnja autoritarna vlast Mila Đukanovića pokušavala da cementira u korist malobrojne politokratsko-kriminalne klike.
Ova nova crnogorska vlada, koja kao da je tokom asembliranja za „mustru“ imala sadržaj e-pisma moga kolege, očigledno želi da stvori uslove za masovno uključivanje svih građana koji se nisu ogrešili o zakon u razvojne planove Crne Gore, radi opšte dobrobiti. A sa onim koji su se ogrešili o zakon, postupaće se beskompromisno u skladu sa zakonom.
A što se tiče nove poljske vlade u nastanku, očigledno je da su izborni pobednici predstavnici sjajne i junačke poljske nacije i da umeju, na gospodski način, da iz politike isključe sujetu, politikanstvo i „osvetništvo“ za neke davne pogrešne poteze svojih predaka, te da se bez ostatka i uslovljavanja stave u službu svih građana Poljske.
Ova dva primera, a takvih je još mnogo u svetu, pokazuju svu bedu srpskih politikantskih i partokratskih vlada, koje su posebno u poslednjih desetak godina formirane na način koji je suprotan onom koji je opisao moj kolega u svom e-pismu.
I zato su se građani na isteku mandata tih vlada, uvek i iznova, iznenađivali što su umesto u obećane zelene i plodne doline, dospevali na suvi bezvodni ljuti krš. Svaki put sve gladniji i sve malobrojniji.
Autor je profesor Univerziteta
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.