„Zapadni Balkan“ kao izabrani bezizlaz

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ovaj politicar se kleo tvrdeci da je siguran da Hrvatska nikad nece uci u EU. To je bilo uoci ulaska

2. Ne shvata Samardžić ništa. Zapad je rekao Vučiću ti moraš da budeš u balkanskom savezu hteo to ili ne. On je rekao ok, biće kako vi kažete, ali malo sutra. Prividno je sve tako, ali ono što oni ne shvataju da je Vučić majstor da ih igrajući igru po njihovim pravilima na kraju prevesla. Velemajstor je on.

3. Zanimljivo, zasto prenosite mišljenje gospodina Samardžica a puštate samo komentare koji ga pljuju?
   Ah da „demokratija“ jelte funkcioniše samo uz cenzuru,

4. Povod za ovo pisanije je blokiranje otvaranja pregovora za Severnu Makedoniju i Albaniju, a onda se negativan odnos EU premešta na Srbiju i Crnu Goru, pa za ove dve zemlje kaže da bi se razočarenje brzo pretvorilo u osećaj povređenosti, šok i opšti osećaj izgubljenosti. To bi bilo za onoga ko živi u iluzijama. Ja takvih iluzija nemam, zato što više slušam šta o ulasku Srbije u EU govore glasovi iz EU nego glasovi naših političara. Stanje u EU nije koherentno, nezavisno od Bregzita koji malo malo zapadne u stanje kliničke smrti, pa ga oživljavaju kojekakvim aparatima. Ono što je onome ko je radio ili putovao Evropom odavno jasno, to je da je Srbija daleko od ulaska u EU. Ako to shvatimo i prihvatimo nema razloga da se razočaravamo u njih već u nas. Sporazumi CEFTA obavezuju Srbiji, ali ne i uvek prema Srbiji. Maja Kocijančić se uzrujava kada Srbija iskaže namere za stvaranje drugih trgovinskih saveta i odmah počne sa predavanjima. Za takse koje je Kosovo uvelo se ne uzrujava. Oni bi da mi najradije nemamo ni sa Rusijom ni sa Kinom nikakve bilateralne odnose, već da čekamo da se neko iz EU na nas sažali. Ili da nam stave povodac pa da izigravamo njihove pudle. Što se tiče Makrona, on je procenio da ove četiri zemlje suštinski nisu poželjne u EZ, a onda manevrima o reformi EU udario rampu. Ali, i većina, ne svi, političara iz EU tako misli. Ali mi više volimo da slušamo naše političare.
   I po običaju kritikovanje aktuelne vlasti, ali bez davanja konkretnih predloga. Izjave poput „Izlaz za Srbiju može biti samo njen i pojedinačan, bez sizifovskog tereta Zapadnog Balkana“ su u stilu Broja 1: „ako kaniš pobediti nesmeš izgubiti“. Da li se na ovome zasniva ideologija Državotvornog pokreta Srbije?

5. U XX veku Srbija nije izgubila, već prošla najdinamičniji razvoj, samostalno, potom kroz dve Jugoslavije dobivši, pritom, ravnicu bez ispaljenog metka.
   Svaki ekonomsta će vam potvrditi da privredni, i svaki drugi razvoj zavisi od tržišta, te njegovih performansi i umešnosti da se optimizuje. Dve ex Jugoslavije sa različitim društvenim uređenjima su ga imale
   Do XX veka Srbiju mahom karakterišu ropstvo i zaostalost, a zadnjih trideset, izolovanost. Saradnja je uvek zeleno svetlo.
   Ostaje enigma zašto je politika, nauka ? Ona je isto što i istorija, bez jasnih i egzaktnih pokazatelja, s tim što prva donosi nesreću, a druga, pak, odabire koja od njih je najsvetlija. Religije im dođu kao doktrine.

   1. Srbija je tu ravnicu, kako je nazivaš, platila sa preko 1,3 miliona žrtava u WW1. U dva velika rata smo izgubili oko 2,5 miona stanovnika,tako da se može reći da je 20-i vek vek u kom su Srbi najviše stradali. Napredak, koji je Srbija ostvarila nakon dobijanja autonomije u Otomanskom carstvu pa sve do ujedinjenja(1918)nije zabeležen u srpskoj istoriji. Srbija nije imala razvijenu privredu, ali je bila slobodna, demokratska zemlja, imala je izgrađene institucije, mediji su bili slobodni, a narod, većinom nepismen, nije dozvoljavao da ga ponižavajuće i borio se za svoja prava. Dolaskom boljševika na vlast sve je uništeno i na novim temeljima je napravljena komunistička totalitarna tvorevina,koja nas mnogo unazadila i od koje se još uvek nismo oporavili.

      1. Ja navodim akademske podatake, dakle udžbeničke, konkretno iz Ekonomske istorije.Ekonomskog fakulteta
         Ne sporim da je period druge polovine XIX veka, nakon ropstva dugog preko četiri veka bio period uzleta, ali je bio pre XX-og.
         Žrtve koje navodiš, nemaju nikakve veze sa potonjim osvajanjem, neki će reći oslobađanjem, neki, pak, ujedinjenjem. Kakogod se zvao interregnum, Srbija je napadnuta i srpski narod se herojski borio za slobodu domovine Srbije, ali ni sanjao nije osvajanju trostruko veće i oslobađanju komšija, jer se, eto, ukazala prilika. No, ovo zadire u ne-naučne discipline kao što su politika i istorija, koje po nepisanom pravilu Srbiju i srpski narod vekovima zavijaju u crno.
         PS Srbija u okvirima dve Jugoslavije nikada nije bila fašistička, niti boljševička. Da jeste, ona ne bi Hitleru pružala otpor, a svakako bi završila u okvirima SSSR.

6. Ali, mozda je vuciceva debilna ‘evropska tlapnja’ i najbolje sto mozemo da dobijemo? Covek je devedesetih, politicki zanat ucio od ljudi koji su ga ubedili da je vecno odrzavanje gradjanskog rata i svakovecernji pinkoliki ‘Dnevnikov Dodatak’ sa ratista, formula za ‘55% glasova’ i vecno ostajanje na vlasti. Jedina razlika je sto soroma’ Vucic pati od evropskih halucinacija i Kosova koje je u toj groznici nekome Obecao. I sta bi bila alternativa?! Da vodje navijaca, fudbalere i trenere Crvene Zvezde i Partizana postavi za munistre u svojoj vladi? Ili da nam svima podeli kineske pasose?
   Bice da je Bakic u pravu..Jedini nacin u situaciji koju je napravio je da ga posaljemo tamo gde su njegovi ‘ucitelji’ …