Zaprška u bezmalo svakoj čorbi: Kako se Srbija našla usred paravojnog „informacionog obračuna“

„Vagner“ je naveo da su ‘Orlovi’ njegovi štićenici i da se „bave informacionim obračunom sa ruskim liberalima koji su došli u Srbiju i tu pokušavaju da sprovode antiruske aktivnosti u cilju diskreditacije Rusije i pogoršanja odnosa između ruskog i srpskog naroda.“

Ivana Stradner, naučna saradnica američke Fondacije za odbranu demokratije i stručnjakinja za hibridno ratovanje, rusku propagandu i dezinformacije, ocenila je da takva objava znači da se „dešava saradnja ‘Vagner centra’ i Srbije“. Ona je kazala da je još pre pre nekoliko meseci najavila saradnju Rusije i Srbije u oblasti informacione bezbednosti, ali da su joj ljudi tada rekli da je paranoična. Koji deo ove poruke (‘Vagnera’) Zapad ne razume?“, upitala je Stradner na Tviteru.

Naš list, te retki drugi mediji, pisali su, međutim, da je kulturno-informativni centar „Orlovi“, na čijem je čelu Aleksandar Lisov, koji se označava kao ruski ultradesničar, a i humanitarac, osnovan znatno pre invazije Ruske Federacije na Ukrajinu, što bi moglo sugerisati da je ovakva objava „Vagnera“ neka vrsta spina. Neki od sagovornika Danasa tvrdili su i da je sedište ovog centra u Rusiji, a ne u Srbiji.

Notorna je činjenica da u vreme oružanih sukoba hibridni rat ima izuzetno važnu ulogu, a da su njegovi bitni „mehanizmi“ špijunaža, spin igre i laži. Stoga saopštenja privatne vojne kompanije „Vagner grupa“, koja je poslednjih godina aktivna u Krimu, Ukrajini, Siriji i afričkim zemljama, „Orlova“ ili proratnih eksponenata nisu ništa neobično, tim pre što je, po ovdašnjim verovanjima, Srbija važna zaprška u bezmalo svakoj čorbi. Ostalom, zar i sam predsednik nije nedavno kazao da je Beograd poput Kazablanke, jer „kada su tu gosti iz Rusije, otkrivaju se oni iz zapadnih službi koji ih prate u stopu, a kada su tu ljudi sa Zapada, prate ih sa Istoka“.

Uprkos bezmalo filmskoj egzaltiranosti predsednika, izvesno je da bi Srbija daleko više morala da povede računa o hibridnom ratu, paravojnim formacijama, obaveštajnim radovima ili informacionoj bezbednosti nego recimo o „unutrašnjim neprijateljima“. Ne samo zato što joj prete sankcije zbog odnosa prema ratu u Ukrajini, ili zato što mora da rešava problem Kosova, već zbog toga što bi konačno trebalo da pokuša da bude ozbiljna država. Ili je za to već (pre)kasno?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.