Zar i ti Piksi?

Da, baš tako. U to vreme novinari nisu „klečali“, bili su „sedma sila“, a ne „sedma rupa na fruli“ (to je već neka druga priča, o njoj ćemo drugi put).

Elem, te 1984. godine bio sam novinar novosadskog Dnevnika i izveštavao sa priprema fudbalske reprezentacije Jugoslavije iz Lepenskog vira.

Istovremeno sam i „tezgario“ za SN reviju, hrvatski sportski nedeljnik, nešto slično Tempu, koji je izdavala Politika, (nažalost, nema ih više). Urednici u Zagrebu su želeli neku priču sa fudalerom koji ne igra u Dinamu ili Hajduku („to će oni“), niti nogometašu Zvezde ili Partizana ( „to nije tiražno“), već iz nekog „manjeg“ kluba. Setio sam se Zorana Bojovića, izvanrednog igrača sredine terena „Reala sa Nišave“.

Pošto sam mu objasnio šta želim rekao  mi je: „Ja sam već pri kraju, napravi intervju s ovim klincem, biće čudo od igrača“.

Upoznao me je sa Draganom Stojkovićem Piksijem, napravio sam intervju sa klincem iz Pasi Poljane i – ostalo je istorija. Od „malog Piksija sa Pasi Poljane, do „petine Zvezdine zvezde“, do „prvog posle Hirohita“, predsednika FK Crvene zvezde, predsednika FSJ, trenera među deset najplaćenijih na svetu… Svima kojima je „najvažnija sporedna stvar na svetu“ poznata priča.

Piksi i ja smo u međuvremenu napravili još desetak, intervjua, malko se čak i družili, zezali se kako smo im „mi“, oteli Milka, „oni“ preoteli Pančeva… Objašnjavao mi zašto Dejan Petković Rambo neće biti „veliki igrač“ : Ja jutros došao iz Japana i trčim punom snagom, on došao iz Niš i vuče se po terenu – pričao mi je tokom jednog treninga reprezentacije. Imao je Piksi i tu čast da „obuče dres“ Danasa, kao treći „stranac“u istoriji našeg fudbalskog tima .

Naime, početkom ovog veka tadašnji glavni urednik Danasa, Grujica Spasović, organizovao je utakmice između novinara Danasa i tima „Ostatka sveta“ za koji su igrali ambasadori u Jugoslaviji i zaposleni u ambasadama.

U tim utakmicama Danas su „pojačavali“ Nebojša Čović (u to vreme potpredsednik Vlade), Goran Svilanović ( ministar spoljnih poslova) i na kraju Piksi.

Ne retko sam svojim mlađim kolegama pričao kako je Piksi fudbaler koji je najviše radio, nije se zadovoljavao samo talentom. Radio je na sebi da bude ne samo bolji fudbaler, već i čovek, obrazovan, koji govori nekoliko svetskih jezika… i ostao „na zemlji“.

Pričao sam im kakav je „car“ bio Piksi i u Japanu. Bivši urednik spoljne rubrike Danasa Milovan Jauković bio je gost Sonija u i prilikom svečane večere upitali su Miška odakle je i on poče da nabraja: Jjugoslavija, Srbija, Beograd, Tesla, Tito, Džajić… Gledali su ga bledo sve dok nije rekao „Piksi“.

Nažalost, izgleda, pogrešio sam. Kada je počela „frka“ oko imenovanja novog selektora verovao sam da Piksi nije iz te priče, a kada je i sam, gostujući na nekoj televiziji rekao: Nisam ja kandidat za novog selektora – bio sam „siguran“ da  mu samo „podmeću klipove“. Potonji događaji su me demantovali.

A bio sam siguran da je inteligentan, i da pamti, recimo, kako je oteran iz Zvezde, kako mu je bačena bomba  na porodičnu kuću u Nišu, kako su ga optuživali za malverzacije na „Marakani“… Kada je i zvanično obelodanjeno da je novi selektor poslao sam mu „SMS“ poruku u kojoj sam mu čestitao, poželeo uspeh ne samo kada su rezultati u pitanju već i  povratku stvaranja „kulta“ reprezentacije,… Istovremeno i „izrazio saučešće“… Jer,  ja sam znao gde i na šta se vraća.

Da li on to stvarno nije znao, ili… Odgovorio mi je „smajlijima“. Na pitanje kada ćemo napraviti intervju za Danas  odgovorio je “ Kada se sve ovo završi, oficijalno, sa zadovoljstvom“. „Ovo“ se završilo, ne baš kao to se očekivalo.

Predsednik FSS Slaviša Kokeza bi je „zauzet“ službenim razgovorima, pa prave promocije nije ni bilo.

Objavio je Piksi i spisak za prve utakmice u kvalifikacijama za SP,  imena članova stručnog štaba i pomislio sam da je vreme da popričamo, bez poligrafa, o stanju u srpskom fudbalu, zašto se u isti vratio, kakvi su mu planovi… Međutim, na poruku koju sam mu poslao u subotu 6. marta do nedelje u 17.00 časova nije odgovorio, a pročitao ju je.

Piksi je, navodno, kada je pregovarao sa čelnicima FSS osim, naravno, para i izbora saradnika, zahtevao i samostalnost u radu. Ako se po jutru dan poznaje…, od samostalnosti  ni „S“.

Naime, već godinama novinari sportske redakcije Danasa ne mogu da dobiju ni izjavu od dve – tri rečenice, o intervjuu i da ne govorim, od ljudi koji vode Crvenu zvezdu, Partizan, FSS.

U Zvezdi ne samo da nismo imali insajdera, već nam jedno vreme nisu izdavane ni akreditacije za izveštavanje sa utakmica (nema mesta, gužva je), u Partizanu je za Danas jedini imao hrabrosti da priča Vladimir Vuletić, a u FSS Vladimir Matiješvić – ali su sada obojica bivši.

Da li Piksi nije bio na vreme obavešten da sa novinarima Danas ne sme da se priča, pa je zato prvo da potvrdan odgovor ili… Ne znam. Ali pitam se da li sam se toliko prevario? Zar i ti Piksi?