Zarada na vakcinama protiv gripa

Ona je posebno i s mnogo poučnih detalja isticala ključni značaj pravovremenog i potpunog informisanja laičke i stručne javnosti u situaciji kada ni donosioci odluka ne znaju šta valja raditi. Iskreno je govorila o nedoumicama, preterivanjima i stranputicama koje su činjene i „u hodu“ ispravljane.

Narednog jutra se na naslovnoj strani jednog dnevnog lista pojavio ogroman naslov: „Zabranite kravate! One šire virus!“ Na stranu nepismenost (predmeti niti šire, niti skupljaju viruse, već eventualno mogu da posluže za njihovo prenošenje), kao i davanje izvrnutog smisla tom bizarnom primeru (šaljiva poruka predavača je bila da se, kada je shvaćena besmislenost preporuke, te je ona povučena, građanima dopala „nova moda“ razdrljenih okovratnika), i naslov i podjednako netačni podnaslovi predstavljaju karikaturalan prikaz tog predavanja. Doktorkin „apel“, koji se pominje u nadnaslovu, ne samo da se nije odnosio na zabranu kravata, već na istinitost informacija.

Podjednako su poučne i poruke proizašle iz razgovora sa gošćom. U Meksiku je vakcinacija protiv sezonskog gripa završena (ali bez nestašica vakcine, kao kod nas), a upravo predstoji vakcinacija protiv novog gripa. Na zahtev da objasni da li država vakcinu kupuje direktno od proizvođača ili preko neke privatne firme, gošća iz meksičkog ministarstva zdravlja ostala je nema, jer nije mogla da zamisli zašto bi se neki posrednik bogatio na narodnoj muci.

Naravno, i mi smo mogli da izbegnemo lanac posrednika, jer je proglašena epidemija, tj. postoji vanredno stanje, pa propisi o tenderima, javnim nabavkama i sl. više ne važe, ali smo mi „specifičan slučaj“. Samo od ćudi stvarnih gazda ove zemlje, u čijim rukama su i političke partije, zavisi kako će da vladaju, recimo kao (ne)prosvećeni apsolutisti ili kao afrički car Bokasa. Ti gospodari naših sudbina su svoj kapital stekli u vreme nacionalne nesreće tokom prethodne decenije, a novi grip, kao paradigma tekuće nevolje, samo je dodatna prilika da uvećaju prihode.

Posebno čežnjivo su slušaoci primili vest da se meksička deca rutinski vakcinišu protiv rota virusa i pneumokoka. Rotavirusne infekcije su važan uzrok dečjih proliva, a pneumokok je najvažniji uzrok tzv. invazivnih infekcija dece, u koje spadaju zapaljenje pluća, rasejavanje tog mikroorganizma krvlju (septikemija) i zapaljenje moždanih ovojnica (meningitis).

Pneumokokna infekcija je, među zarazama koje je moguće sprečiti vakcinacijom, najznačajniji uzrok smrti dece do pet godina, pa je Svetska zdravstvena organizacija još pre skoro tri godine poručila zemljama-članicama da im je prioritet uvođenje ove vakcine u program imunizacije. Proteklog proleća mnoge civilizovane zemlje su uložile poseban napor da se što više poveća broj vakcinisanih protiv pneumokoka, važnog uzročnika zapaljenja pluća, kao najčešće komplikacije gripa.

Ne može se reći da je razlog što smo se oglušili o ta upozorenja nedostatak novca. U zemlji u kojoj bahati direktori zdravstvenih ustanova kupuju čiviluke koji koštaju skoro kao da su od zlata i sofe kakve u svom salonu nema ni Bil Gejts, jasno je šta je kome (i zašto) važno, posebno kada iza takve politike stoje i predstavnici najviše vlasti.

To su sve teme koje zaslužuju punu pažnju ozbiljnih medija. Međutim, atraktivnije je, izvitoperavanjem jednog detalja, lakomisleno zabavljati javnost, poput muzičke kapele na „Titaniku“ dok lađa polako tone (naravno, ne zbog virusnog, već mnogo opasnijeg, nazovimo ga, socijalnog gripa).

Autor je epidemiolog iz Beograda