Zarobljeni narod

Kako su istakli, podaci iz telefona i SIM kartica okrivljenog Koluvije nisu pokazali nikakve kontakte sa braćom Vučić. Krivičnu prijavu protiv braće Vučić podneo je gradonačelnik Novog Sada i visoki funkcioner SNS Miloš Vučević.

I upravo u tome je i ceo zaplet. Vučević, koji je pritom i advokat, podneo je besmislenu krivičnu prijavu protiv svog šefa, sa punom svešću da će prijava biti odbačena. Praksa obesmišljavanja institucija nije nova.

Radili su to pre Vučevića i Slobodan Milošević i radikali i Draškovićev SPO, julovci, Koštuničin DSS, Nova demokratija, ali i Tadićeve demokrate. Dovoljno je setiti se prekršajne prijave koju je „popio“ Tadić zbog ispijanja šampanjca na fudbalskoj utakmici.

Zločin ovih prethodnih prema državi je vidljiv u podozrenju koje zemlje regiona i brojne druge države imaju prema Srbiji, jer Srbija je institucionalno opljačkana iznutra, od same države još 1991. godine, Miloševićevim pljačkaškim pohodom po zemljama bivše Jugoslavije. Država Srbija je tu pljačku samo legalizovala.

Zašto se rade ovakve stvari? Jednostavno, da se tužilaštvo i policija, koje su u Evropskoj uniji, doduše još uvek nezvanično, prepoznati kao osnovni kočničari borbe protiv korupcije, samim tim i napretka Srbije ka ovom elitnom klubu država, ne bi bavili rastućim kriminalom i sve brojnijim aferama ljudi iz vladajuće koalicije, ali i njima bliskim ljudima.

A država i narod postaju sve siromašniji, dok se elite bliske vlasti bezobrazno bogate nameštanjem tendera i poslova. I upravo zato je naprednjacima bilo bitno da se zakoče institucije i zapuše usta nezavisnim medijima. A državne institucije koje plaćaju građani Srbije će nastaviti da ćute.