Zastava naših očeva

Svi oni traže ono što smo nekada smatrali za normalnu stvar: normalne uslove rada, redovne i pristojne plate od kojih može da se živi i koje su barem deo onih plata koje imaju njihove kolege u matičnim fabrikama u zemljama iz kojih su strani investitori došli u Srbiju. Svi njihovi zahtevi su opravdani i podržavamo ih svim srcem. NJihovi zahtevi su koren našeg programa i naše politike od prvog dana.

Radnici Fijata u Kragujevcu su shvatili da im niko neće omogućiti povećanje bednih plata, kao i da država Srbija daje ogroman novac Fijatu a oni zauzvrat ne plaćaju poreze i doprinose ovoj zemlji. Radnici u Gorenju Valjevo zahtevaju više plate (za pet hiljada dinara) i bolje uslove rada, pošto su primorani da rade na 40 stepeni Celzijusa, neki cinično kažu, valjda u skladu sa nazivom fabrike. Radnici MBA Ratko Mitrović traže povećanje plata i povezivanje staža i overu zdravstvenih knjižica. Za našu vlast su svi ovi zahtevi nerealni i „rasteruju nove investitore“, kako je to objasnila premijerka Ana Brnabić, nakon što je dobila instrukciju od predsednika Vučića. Radnici Goše traže zaostale plate koje im privatni investitor duguje, na šta naša vlast odgovara poznatim naklapanjima da je to stvar odnosa sa privatnim vlasnikom.

Da stvar bude gora, radnici Fijat Zastave Srbija u Kragujevcu su počeli da se dele po pitanju nastavka štrajka jer je Vlada uspela da, zajedno sa visokim menadžmentom Fijata u Torinu, uplaši ljude da oni koji neće da rade mogu da očekuju otpuštanje. Preti se sa preko 300 otkaza. Reći će ljudi da je ovo samo još jedna u nizu mikro-pobuna, mahom onih koji su istom tom Vučiću verovali nebrojeno puta i za njega masovno glasali, iako ih je svaki put slagao. Reći će u opozicionoj javnosti i u partijama da se to njih ne tiče i da je taj problem dalek od osunčanih vračarskih bašti i odiseje sa pronalaženjem „pristojne Srbije“.

Šta se ovde zaista dešava? Šta nas briga za ove fabrike, kad su privatne? Neka to reši tržište i vlasnici sa onima koji tamo rade, može se čuti ovih dana.

Prvo, reč „radnici“ se namerno koristi da bi ljudi u Srbiji rekli da se to njih ne tiče i da su „radnici“ samo oni koji rade za strugom i u fabričkim halama. Nije tako. Svi oni koji žive od svog rada, ili bolje reći, pokušavaju da prežive u ovoj zemlji, jesu radnici.

Drugo, ova vlast laže i to masno. Obećali su radna mesta, povećanje plata i penzija, zaustavljanje kriminala i lopovluka i nameštenih tendera. Slagali su, kao i sve ostalo. Šta zaposleni u ovim fabrikama koji sada štrajkuju da pomisle kada vide da su pripadnici SNS klase sve bogatiji, da se samo njihova deca zapošljavaju u javnom sektoru a da se novac izdvaja za fontane, jarbole i tulume u Palati Srbija radi umirivanja predsedničkog ega?

Treće, odmah su krenuli sa starim trikovima. Oformiće radnu grupu, pregovaračke timove, učiniće sve što je u okviru njihovih nadležnosti… Sve tako dok štrajkove letnje vrućine ne otope, sami ne splasnu i ne pronađu među štrajkačima one koji su spremni na kupovinu, pravu ili figurativnu. Onda će se sve vratiti na omiljenu naprednjačku mantru: „Ćuti, dobro je, bolje i to nego ništa“. Ova vlast na to računa i to im je glavni pokretač, pošto su neoliberali i desničari, koji samo znaju da privatizuju, otpuštaju, stvaraju monopole, štite isključivo poslodavce, smanjuju izdatke za zdravstvo, školstvo i kulturu i da sve prepuste moćnim nevidljivim rukama tržišta… A tržište ne razume stvari kao što su gladna deca, patike i školski pribor, lekovi, računi za struju, zadovoljan radnik. To je za njih efemerno, prozirno, ogledalo naše propasti.

Četvrto, ako sve prepustimo tržištu i odnosu između poslodavca i zaposlenih, odmah dobijamo novu armiju nezaposlenih koji će lupati na vrata SNS (novi zavod za zapošljavanje) da dobiju posao u javnom sektoru ili povoljan kredit za staklenik ili drugu poljoprivrednu proizvodnju. A toga nema. Reći će naprednjaci da je to tako u kapitalizmu i da je surovo ali jedino moguće. Kazaće da pronađete posao na „tržištu“ i u privatnom sektoru, kao da vas tamo neko čeka i želi. Ne. To je tako u perifernom kapitalizmu gde ljudski život ne vredi više od boniteta kreditne otplate a o čoveku ne brine niko. Zato problemi u privatnim fabrikama i preduzećima nikada neće biti samo problemi vlasnika i zaposlenih. Zato država mora da interveniše ako joj je uopšte stalo do svojih građana.

Dakle, poštovani radnici u štrajku, vi koji se borite za bolje uslove i više plate, znajte da niste sami. Od uspeha vaše borbe zavisi i kako će Srbija izgledati u narednih pet godina. Od uspeha i istrajnosti vašeg štrajka zavisi i da li će Srbija i dalje ćuteći prihvatati mizerne plate, nemogućnost sindikalnog organizovanja, pelene na radnom mestu, nepovezan staž i neoverene zdravstvene knjižice. Sve to u zamenu za dolazak famoznog stranog investitora, kome ćemo svi mi, dakle i vi i vaše porodice, da damo milione evra, samo da bi oni onda mogli da se iživljavaju nad vama. Od vaše sloge i istrajnosti zavisi da li će u ovoj zemlji biti ponovo rođeno dostojanstvo u radu, sigurnost i izvesnost života.

Prihvatite li kompromis sa njima, prihvatite li 3.000 dinara, na primer, znajte da ste prihvatili da i dalje radite za minimalac po 13 sati dnevno, u prevrućim halama, bez pauze i bez zaštite na radu kako i zakon propisuje. Brzo ćete to potrošiti na vraćanje dugova i onda sve po starom.

Ali nije to najgore. Najgore je posle izaći na ulicu, otići u prodavnicu, pogledati prijatelje i porodice u oči i reći im da ste popustili za mrvice sa stola Altavile ili nekog sličnog. Za mrvice onih koji prete da će otići iz Srbije. Misle oni, kao i ova nesposobna vlast, da je dozvoljeno imati moderno roblje u Evropi i da je vama fenomenalno što ste sirotinjska verzija vaših kolega iz EU, bez prava i novca. Oni se time hvale i tako privlače investitore. To je neizdrživo i pući će kad-tad. Nisu hteli da popuste radnici Folksvagena u Slovačkoj koji su tražili plate kakve imaju njihove kolege u Nemačkoj. I uspeli su.

Za ovu vlast čovek je trošak i ne žele da se mešaju u zakone tržišta. Zato vi i vaši štrajkovi pokazuju pobedu zakona života. A zakon života uvek prevlada pohlepu koja se samo tako može ograničiti.

U vašoj borbi i istrajnosti imaćete uvek podršku i saborca u Levici Srbije i meni lično.

Autor je predsednik Levice Srbije