Zaštita ili trajna izolacija dece sa mentalnim smetnjama

Umesto toga određene mere kratkoročnog karaktera, koje su na brzinu usvojili i obećali, se realizuju, bar na prvi pogled.

Druge, kao utvrđivanje odgovornosti načelnika beogradske policije za izjave sa konferencije za medije ili rad Anketnog odbora – blokiraju se.

Šta se događa sa merom „Spustiti starosnu granicu za krivičnu odgovornost sa 14 na 12 godina uz poštovanje međunarodnih i evropskih standarda“?

Zvanično – ništa. Posle kritika struke i Saveta Evrope, izgleda da se to pitanje želi rešiti namerom Ministarstva zdravlja da se pozabavi dopunama odredaba Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama (Nacrt zakona) i tako ispuni obećanje dato roditeljima nastradale dece.

Međutim, ozbiljna primedba procesne prirode je što najveći broj predstavnika stručnih tela (na primer, Savet za praćenje i unapređenje rada organa krivičnog postupka i izvršenja krivičnih sankcija prema maloletnicima – skraćeno Savet za maloletnike), NVO i priznatih stručnjaka iz oblasti rada sa decom i maloletnicima u sukobu sa zakonom, nisu ni pozvani na okrugli sto organizovan na početku javne rasprave koja se sprovodila svega 12 dana (od 26. 7. do 9. 8).

Prethodni neuspeli pokušaj izmene ovog zakona bio je nekoliko godina ranije.

Ministarka zdravlja je objavila da će se o ovom dokumentu voditi javna rasprava i priznala da je izmene ovog zakona iz 2013. trebalo učiniti ranije, čim se uočilo da u njemu ne postoje rešenja šta u tim slučajevima učiniti sa decom koja nisu krivično odgovorna, te da je neposredan uzrok i razlog njegovog donošenja užasan zločin u OŠ „V. Ribnikar“.

I već tu se uočava razlika u pristupu ovoj materiji. Prema psiholozima i drugim stručnjacima koji se bave ovim pitanjima, osnovni problem je nepostojanje pravila šta činiti sa decom koja imaju mentalne probleme, vrše dela koja su po svojim obeležjima krivična dela, a čiji roditelj ili staratelj ne prepoznaje potrebu da se dete leči, odbijaju lečenje koje zdravstvena služba predlaže i dovode u opasnost samo dete i okolinu.

Nedopustivo je što se predlaže da period boravka deteta u psihijatrijskoj ustanovi bude vremenski neograničen i da se ne predviđaju procedure koje bi stimulisale njegovu saradnju i napredak u procesu lečenja i socijalizacije, kao i da se u slučaju opasnosti od bekstva iz ustanove – detetu uskrati svaki kontakt sa drugim osobama.

Ovo tim pre kad je boravak u takvim ustanovama za stariji i u proseku mentalno zreliji uzrast maloletnika vremenski ograničen, pa bi bilo sasvim za očekivati, ukoliko se on i produži na šest meseci ili duže, da se vremenom okonča ili zameni sa drugim odgovarajućim statusom i tretmanom.

Ustavom RS zajamčen je značajan korpus ljudskih i manjinskih prava i sloboda koja se neposredno primenjuju i čiji nivo se ne može smanjivati. Prema članu 64 stav 1 i 5 Ustava deca uživaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duševnoj zrelosti, a prava deteta i njihova zaštita uređuju se zakonom.

Bilo bi suprotno našim važećim propisima o deci i delinkvenciji maloletnika, kao i normama međunarodnog i evropskog prava u ovoj oblasti, ukoliko bi se predložene dopune ovog zakona svele na predlog da deca mlađa od 14 godina, ukoliko izvrše neko od najtežih krivičnih dela, budu smeštena u psihijatrijsku ustanovu zatvorenog tipa, a bez određenog roka trajanja.

To je suprotno i čl. 7 ovog zakona kojim se utvrđuje pravo lica sa mentalnim smetnjama na unapređenje mentalnog zdravlja kroz prevenciju, negu, lečenje i psihosocijalnu rehabilitaciju u odgovarajućim ustanovama, oporavak i uključenje u porodičnu, radnu i društvenu sredinu, uz uvažavanje njegovog izbora.

Iako predlagač dopune zakona ističe da nisu u pitanju restriktivne mere, nego lečenje, autoriteti u ovoj oblasti kao što je prof. Đurađ Stakić, na pitanje novinara, iznose svoju zabrinutost, sledećim rečima: „Vrlo restriktivan pristup. Centar za socijalni rad ne može da priđe detetu? Suprotno principima etike pomagajućih profesija. Iz toga kako je to postavljeno, ja ne mogu da vidim kako će neko dete ili adolescent posle šest ili osam meseci ili posle dve godine izaći iz te ustanove u lokalnu zajednicu, integrisati se u društveni sistem i uspostaviti zdrave relacije sa vršnjacima.“

Smatramo da bi trebalo proveriti da li je opravdan način na koji se odgovornost za smeštaj deteta u psihijatrijsku ustanovu, uključujući i slučajeve suspendovanja roditeljske funkcije, delegira (vanparničnom) sudu/sudiji?

Zatim, procedura predviđena u čl. 2 Nacrta zakona bi se mogla donekle popraviti ukoliko bi se predvidelo da u konzilijumu psihijatrijske ustanove koji daje mišljenje po kome sud postupa psihijatri za decu i adolescente i zdravstveni saradnici te specijalizacije budu u većini, a ne predstavljeni samo jednim članom.

U Srbiji nemamo dovoljno kvalifikovanih ljudi medicinske struke koji se bave ovom problematikom.

Dobro je što se nacrtom ovog zakona predviđa osnivanje posebne organizacione jedinice u okviru psihijatrijske ustanove za lečenje dece sa mentalnim smetnjama i sa ispoljenim ponašanjem opasnim po okolinu.

Problem je i što u Srbiji nikada nije osnovana ni posebna ustanova za lečenje i osposobljavanje, predviđena Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela.

Način na koji je predlagač dopune zakona koncipirao realizaciju ove meru, predviđajući da se u uslovima ustanove koja je zatvorenog tipa, sprovode i mere bezbednosti obaveznog lečenja i čuvanja, navodi da treba ozbiljno razmotriti i predlog da se u se okviru psihijatrijske ustanova oformi, pored odeljenja za decu do 14 godina, i odeljenje za maloletnike.

Savet za maloletnike je 2019. i maja 2023. uputio zvaničnu inicijativu Vladi i nadležnim ministarstvima za formiranje ustanove socijalno-medicinskog karaktera, ali do sada nije naišao na razumevanje, niti je bilo ko od donosilaca ili predlagača odluka zatražio od ovog tela stručno mišljenje, uključujući i mere koje je maja 2023. usvojila Vlada.

Kao i u nekim ranijim slučajevima, u predlaganja izmena i dopuna zakona koji se odnose na decu i maloletnike u fazi stručne pripreme, nije u dovoljnoj meri bila uključena stručna javnost, zbog čega je potrebno organizovati bar još jedan okrugli sto i, jednostavno, uvažiti predloge struke. .

Autor je magistar krivičnog (maloletničkog) prava, sudija u penziji i član Saveta za maloletnike

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.