Stranka kojoj pripadam i ja lično pozdravljamo izvinjenje i molbu za oproštaj koje je u Rumuniji papa Franja uputio Romima zbog diskriminacije počinjene prema njima u prošlosti od strane pripadnika Rimokatoličke crkve.
Verujemo da bi papa izrazio slično izvinjenje srpskom narodu i zatražio od njega oproštaj prilikom eventualne posete našoj zemlji, pre svega zbog genocida koji je nad Srbima izvršila Nezavisna Država Hrvatska.
Posetom pape Franje Srbiji ceo svet bi saznao za strašne zločine počinjene prema našem narodu tokom Drugog svetskog rata u kojem su učestvovali i neki biskupi i sveštenici Katoličke crkve. NJihovom osudom sa najvišeg mesta, Katolička crkva u Hrvatskoj više ne bi mogla da negira zločine i umanjuje svoju krivicu. Bio bi to i doprinos procesu pomirenja između Srba i Hrvata, jer se ono može graditi samo na pokajanju i istini.
Papa Franja je na čelu države Vatikan, verski je poglavar više od jedne milijarde ljudi na planeti i ličnost je ogromnog autoriteta, te bi zato njegova poseta Srbiji pomogla boljem razumevanju i jačanju jedinstva hrišćana na ovim prostorima. U tom cilju bile su i nedavne papine posete Bugarskoj i Severnoj Makedoniji, kao i česti susreti koje je imao sa Vaseljenskim patrijarhom Vartolomejem. Boraveći u dve susedne i pravoslavne zemlja papa je poručio da želi da iskaže radost i prijateljstvo, da ohrabri versku manjinu i približi pravoslavnu i katoličku crkvu.
Smatram da su sazreli svi uslovi da naš državni vrh, uz saglasnost Srpske pravoslavne crkve, uputi poziv prvom čoveku Vatikana i Katoličke crkve da dođe u zvaničnu i pastoralnu posetu Srbiji. Propuštena je prilika da se papi Benediktu XIV 2013. godine uputi poziv da dođe u Niš na obeležavanje 17 vekova od donošenja Milanskog edikta.
Glavna prepreka papinoj poseti, međutim, i tada i sada je stav Srpske pravoslavne crkve koja se tome protivi iz nedovoljno jasnih razloga. Jedan od najvažnijih je što je protiv papinog dolaska Ruska pravoslavna crkva, iako su se patrijarh ruski Kiril i papa Franja sastali 12. februara 2016. godine na Kubi.
Vatikan nije priznao nezavisnost Kosova, u više navrata se ogradio od ustaških zločina nad Srbima, a pontifeks Franja je zaustavio proces kanonizacije kardinala Stepinca. Ne smemo izgubiti iz vida i da je Srbija multikonfesionalna zemlja u kojoj živi oko 350.000 katolika koji čine pet posto ukupnog broja stanovništva. NJima se ne sme uskraćivati pravo da dočekaju i pozdrave svog poglavara, kao što uostalom i patrijarh srpski Irinej nesmetano posećuje veliki broj zemalja u kojima žive većinsko katoličko stanovništvo.
Predsednik SPO Vuk Drašković je, u februaru 1994. godine, kao lider tadašnje demokratske, antirežimske opozicije, bio primljen od italijanskog premijera, a na kraju posete i u Vatikanu, gde mu je monsinjor Palja preneo želju pape Jovana Pavla Drugog da poseti Srbiju. Papa je poslao poruku srpskom patrijarhu da bi sa radošću posetio Beograd, zajedno sa patrijarhom služio po pravoslavnom obredu u crkvu koju bi patrijarh odabrao, i da bi, pred svetskim kamerama i medijima, na Vračarskom platou, na mestu gde su spaljene mošti Svetog Save, kleknuo i pozvao na ukidanje međunarodnih sankcija prema tadašnjoj SR Jugoslaviji.
Vuk je papinu poruku preneo patrijarhu i Sinodu, ali su oni papinu posetu odbili, pozivajući se na pravilo broj deset Nikejskog sabora, održanog davne 325. godine, koje glasi: „Ko saslužuje sa jeretikom, jeretik je sam.“
Da podsetim, Nikejskim saborom predsedavao je rimski car Konstantin, a do raskola između Istočne i Zapadne hrišćanske crkve došlo je tek sedam vekova kasnije 1054. godine, pa se pravilo broj deset ni u kom slučaju ne može tako tumačiti.
Posledica tog odbijanja je da su sankcije prema našoj zemlji potrajale sve do 1996. godine i da su nas mnogo koštale, a njihove posledice osećamo i danas.
Autor je zamenik predsednika SPO i narodni poslanik
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
