Zašto Er Srbija kupuje nepouzdani ruski Suhoj?

Bila je to udarna vest u svim srpskim medijima za potpalu javnosti pred dolazak ruskog premijera Dmitrija Medvedeva u Beograd. Vest je lansirao visoki zvaničnik ruske vlade Sergej Prihotko, koji je novinarima u Moskvi rekao da se razgovara i o formiranju centra za remont aviona SSJ 100 na beogradskom aerodromu.

Ta najava ruskog zvaničnika otvorila je neka zanimljiva pitanja koja su ostala u senci svečarsko-nazdravičarske atmosfere koju su kreirali domaćini. Na primer, otkad to Er Srbija može samoinicijativno da naručuje avione (pa i bratske ruske) a da tu trgovinu prethodno nije odobrio manjinski partner Etihad o čemu bi trebalo da postoji uredno doneta i objavljena odluka?

Da li se posle propalog aranžmana Etihada i Erbasa o nabavci 100 aviona (u koji je bila uključena i Er Srbija) srpska aviokompanija samostalno okreće nabavci flote? Zašto Er Srbija to radi i kakve posledice može da ima takva odluka po partnerstvo sa Etihadom? I na kraju, da li to znači da je Etihad digao ruke od Er Srbije i prepustio joj potpuno samostalno vođenje poslovno-razvojne politike, što do sada nije bio slučaj?

U senci ovih pitanja ostalo je još jedno, takođe strateško, pitanje – zašto se Er Srbija odlučila baš za Suhoj superdžet 100 a ne za sličan model, recimo Antonov AN-158, Embraer E-jet i Bombardie CRJ serija?

Šta je to što SSJ 100 čini superiorno konkurentnim avionom u odnosu na ostale proizvođače zbog čega se Er Srbija baš sada odlučila da ga kupi od ruskog proizvođača?

„Suhoj za Srbiju“ nije tema koju je tek pre neki dan kandidovao ruski zvaničnik Sergej Prihotko. Početkom prošle godine trajala je u Srbiji kampanja koju je vodio ruski portal Sputnjik u saradnji s jednim prodržavnim portalom o navodno „velikoj“ tržišnoj borbi za ruski mlaznjak a da je „Suhoj superdžet“ ipak izabirao Srbiju.

Još u vreme (početak decembra 2017. godine) posete Moskvi srpski predsednik Aleksandar Vučić obišao je Ujedinjenu avio-korporaciju (United Aircraft Building Corporation – UAC) gde su mu predstavljene VIP verzija „Suhoj superdžeta 100“ za prevoz važnih ličnosti, verzija aviona za vanredne situacije i putnička verzija.

UAC je, inače, deo ruskog državnog konglomerata Rostec. Kasnije je u Srbiji boravila i delegacija UAC-a koju je predvodio glavni projektant tog aviona i tada je izražena zainteresovanost za saradnju sa Avio službom Vlade Srbije i Er Srbijom ali i Jat tehnikom u kojoj bi se održavao SSJ 100 ukoliko bi, pored Srbije, uspeo da proda ovaj avion Adrija ervejzu i Kroacija erlajnsu. Er Srbija je tada, kako i dolikuje, uputila UAC na svog strateškog partnera Etihad, ali od tada nije bilo „ni slike ni tona“.

Od prodaja aviona Slovencima i Hrvatima nije bilo ništa, iako je sa Adria ervejzom u novembru 2018. godine bilo potpisano pismo o namerama u kome se, pored kupovine, spominjalo i osnivanju kompanije za održavanje i popravak aviona SSJ 100 u Sloveniji. Tada su Rusi već zaboravili obećanje dato Srbiji u vezi Jat tehnike i izgradnje centra za održavanje aviona u Beogradu. Kad je propao posao sa Adria ervejzom, UAC se ponovo okreće Srbiji.

Pokušaj s prodajom SSJ 100 slovenačkoj avio-kompaniji Adria ervejz nije bio jedini s neslavnim krajem. Najveći broj pokušaja UAC-a da proda Suhoj superdžet 100 na međunarodnom tržištu završio se prilično neslavno jer se avion pokazao očajno u eksploataciji. Od ukupno 123 prodata aviona (planirano da se proizvede 1.000 komada), 49 kupila je ruska aviokompanija Aeroflot. Razlog slabe prodaje: SSJ 100 nije ozbiljan konkurent na globalnom tržištu aviona.

UAC-u nije pomoglo ni udruživanje s italijanskim proizvođačem aviona Alenia Aeronautica, koji je uglavnom služio kao pokriće za dobijanje sertifikata Evropske agencije za vazduhoplovnu bezbednost za SSJ 100. Godinu dana posle dobijanja tog sertifikata, Alenia se povukla iz partnerstva zbog veoma slabe prodaje aviona, izgubivši na tom projektu nekoliko stotina miliona dolara.

Samo dve aviokompanije van Rusije kupile su SSJ 100 i vrlo brzo su se – pokajale, odnosno izbacile avion iz komercijalne upotrebe i parkirale više desetina komada u skladišta. Ključni razlog za takvu odluku bili su ozbiljni problemi s pouzdanošću letelice (dizajn krila na repu aviona zbog čega su u decembru 2016. ovi avioni bili prizemljeni), francusko-ruskog SaM146 motora, električnih sistema uvezenih sa zapada koji nikad nisu dobro povezani s ruskim dizajnom i nedostatkom rezervnih delova.

Irski CityJet naručio je ukupno 15 aviona s opcijom za još 16. Prvi SSJ 100 stigao je u CityJet 2016. godine a zatim još šest do 2017. i to je bilo sve. Tih sedam aviona dato je u zakup Brussels airlinesu, ali je od sedam aviona – šest stalno bilo van upotrebe zbog ogromnog nedostatka delova (što je uzrokovalo dugačka prizemljenja aviona) pa je Brussels airlines otkazao zakup a zatim je i CityJet 7. januara ove godine pošto je obavljen poslednji let s SSJ 100, otkazao dalju nabavku aviona i avione uskladištio na jednom irskom aerodromu.

Drugi kupac Suhoja SSJ 100 bila je meksička aviokompanija InterJet (treća po veličini u toj zemlji) koja je naručila 30 ali je kupila 22 komada. InterJet je prošle godine izbacio iz upotrebe i uskladištio 15 aviona zbog stalnih problema s nizom mehaničkih problema i njihovim održavanjem.

Ruska aviokompanija Aeroflot imala je nekoliko ozbiljnih incidenata s SSJ 100 od koji su se dva (maj 2012. godine poginulo 45 putnika na promotivnom letu aviona u Indoneziji, maj 2019. godine poginuo 41 putnik na aerodromu Šeremetjevo u Moskvi) završila tragično. Posle druge nesreće pokrenuta je onlajn peticija (potpisalo je 200.000 ljudi) da ruske vlasti zabrane letove ovog aviona. Aeroflot je odložio ili otkazao 11 letova SSJ 100 (na linijama za Samaru, Rigu, Drezden, Kazanj…), što sugeriše zabrinutost zbog problema sa avionom.

Zbog toga se sve češće i u Rusiji postavlja pitanje da li je Superjet bezbedan za let. Slučajno ili ne, dan nakon nesreće na Šeremetjevu, ruska avio-kompanija Yamal airlines najavila je otkazivanje ranije planirane kupovine deset SSJ 100, negirajući da je odluka doneta zbog bezbednosti ali je kao razlog navela visoke troškove održavanja.

Posle svega i proizvođač SSJ 100 suočio se s upitnom reputacijom aviona i priznao loš imidž među kupcima i putnicima. Državna kompanija Rostec, vlasnik United Aircraft Building Corporation (UAC) koja proizvodi SSJ 100, objavila je da razmatra promenu imena tog aviona. Sergej Čemezov, šef Rosteca, izjavio je 19. septembra ove godine da možda treba rebrendirati avion. Ukoliko se to dogodi, bilo bi to drugo rembrendiranje u samo godinu dana.

Naime, u novembru 2018. godine UAC je preneo vlasništvo Sukhoi Civil Aircrafta (SCAS) na Irkut Corporation. Taj potez je praćen (manjom) promenom imena aviona zbog nepoželjnih asocijacija na vojne avione – umesto Suhoj Superjet 100 od tada se zove Superjet 100. Čemezov je tada citiran da je proizvodnja svih ruskih civilnih aviona nerentabilna i da nastale gubitke UAC pokriva iz svoje proizvodnje vojnih aviona.

Autor je novinar