Zašto građani ne plaćaju ako odbiju skrining pluća?

I dok se pre više od 50 godina skrining protiv tuberkuloze obavljalo u pokretnim autobusima, opremljenim rendgen aparatima, koji su bili stacionirali u blizu stanovništva koje je dobijalo pozive da se obavezno odazovu ovom pregledu, jer će u protivnom biti pod udarom odredbi zakona o sprečavanju širenja zaraznih bolesti, najavljenim skrining protiv raka pluća prvo će biti obuhvaćeni pacijenti iz rizične grupe u Beogradu: imaju više od 50 godina života, 30 godina pušačkog staža i osobe koje imaju porodičnu istoriju obolevanja od raka pluća ili druge hronične plućne bolesti.

„To je grupacija koju moramo prvo da selektujemo. Skrining će se obavljati za sada isključivo na Klinici za pulmologiju UKCS, a ja se nadam da ćemo skrining morati da širimo i na druge klinike“ rekao je dr Mihailo Stjepanović, direktor ove klinike, uz napomenu da će se pregledi vršiti na niskodoznom skeneru, čija je doza zračenja šest puta manja od standardnog skenera i uz pomoć kojeg se mogu prikazati manje tumorske senke, koje nije moguće videti uobičajenim dijagnostičkim postupcima.

„Kada krenemo sa skriningom, okupićemo sve direktore 16 domova zdravlja u Beogradu i predočiti im na koji način pacijente mogu da upute na skrining“, istakao je dr Stjepanović, bez objašnjenja tog načina, kao i iz koje će baze podataka selektovati pacijente iz rizičnih grupa.

Projekat digitalizacije u zdravstvu kasni i prema tvrdnji dr Danice Grujičić, bivše ministarke zdravlja, izrečene u martu ove godine, trebalo je da bude nabavljen centralni softver, koji bi povezao sve zdravstvene ustanove i podatke koji se sada čuvaju na pojedinačnim softverima tih ustanova, ali se to nije realizovalo jer joj se Siniša Mali, ministar finansija u prethodnoj i sadašnjoj Vladi RS, „nije javljao na telefon“. Centralni softver trebalo je da stvori bitne pretpostavke za efikasnu primenu organizovanog skrininga ciljnih grupa po pozivu.

Značaj digitalizacije u zdravstvu, po rečima bivše ministarke zdravlja, je kroz planiranje i uvid u brojčano stanje ljudi koji pate od određenih bolesti.

„Unesete šifru i odmah vidite broj ljudi, barem onih koji imaju osnovne dijagnoze: onkološke, dijabetes, hipertenzija, kardiovaskularne. Mi nemamo čak ni registar retkih bolesti. Sledeća stavka je skrining, o tome je moralo ranije da se misli. Jedini skrining koji je zaživeo jeste skrining dojke, ali su potrebni i skrining pluća, debelog creva, mokraćnih puteva, lokalizacije tumora koje vrlo rano možete otkriti i lečiti,“ rekla je Danica Grujičić u razgovoru za Euronews Srbija, decembra 2022. godine.

Danica Grujičić je zagovarala da težište preventivnih pregleda treba da budu na primarnom nivou u domovima zdravlja, koji treba da se kadrovski i tehnološki za to opreme. Umesto izabranih lekara založila se za porodične lekare, koji treba da vrate poverenje u struku.

Međutim, u praksi zdravstvenog sistema Srbije dominiraju akcije preventivnih pregleda na sekundarnom i tercijarnom nivou, odnosno u bolnicama i kliničkim centrima, koji se besplatno obavljaju za sve građane, bez obzira da li su zdravstveno osigurani, gde im je mesto prebivališta i da li već imaju utvrđeno oboljenje koje se periodično prati od strane lekara specijaliste.

„Preventivni pregledi vikendom, sa kojima smo počeli pre pandemije kovida-19, potvrdili su da građani nisu nezainteresovani za brigu o svom zdravlju, ali da moramo drugačije da im priđemo. Iako smo odavno uveli skrining na najčešće maligne bolesti, odziv nije bio zadovoljavajući, dostigao je tek 28 odsto ciljane populacije,“ rekao je Lončar.
Upravo taj podatak, kako je istakao, pokazuje da sistem pozivanja na preventivne preglede u matične domove zdravlja za građane, možda i nije baš najprihvatljivije rešenje i da ceo pristup mora da se modifikuje.

„Ovako ispada da se na organizovani skrining malo ko odazove, a kada vikendom otvorimo 200 ustanova za preventivne preglede, lekari jedva postignu da prime sve koji dođu“, rekao je Lončar.

Razlozi za uvođenje organizovanog skrininga za rano otkrivanje raka pluća, kako je istaknuto na konferenciji za medije, su u činjenici da je rak pluća najčešći i najsmrtonosniji karcinom u Srbiji i svetu. U Srbiji godišnje oboli više od 7.000, a premine oko 5.000 osoba. Ti podaci potkrepljeni su i istraživanjem u kojem je učestvovalo 600 građana Srbije, a sproveli su Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), Udruženje „Punim Plućima“ i Klinika za pulmologiju UKC Srbije.

Kakve su im pušačke navike, koliko su puta pokušali da ostave cigarete i zašto nisu uspevali u tome, koliko su informisani o učestalosti i uzrocima raka pluća i da li znaju kako se sprovodi skrining na rano otkrivanje raka pluća, samo su neka od pitanja na koja su odgovarali građani koji su učestvovali u istraživanju, istakao je Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID-a. „Na skrining pluća bi se odazvao nešto manji procenat građana nego onih koji podržavaju njegovo uvođenje: 28 odsto građana bi se bezuslovno pojavilo na skriningu, 31 odsto građana ako bi dobili poziv sa zakazanim vremenom i 23 odsto građana ako ih na skrining uputi lekar, “ rekao je Bojan Klačar.

Interesantno je da istraživači nisu pokušali da od ispitanika saznaju kakav je njihov stav po pitanju odredbe iz Zakona o zdravstvenom osiguranju, po kojoj se, nakon njegove izmene od 11. aprila 2019. godine, predviđa da oni koji se tri puta ogluše o poziv na skrining preglede, a kasnije obole, morati da plate čak 35 odsto lečenja, iako imaju zdravstveno osiguranje.
Cilj ovakve odredbe u Zakonu, kako su tada isticali u Ministarstvu zdravlja, na čijem je čelu bio Zlatibor Lončar, nije „kažnjavanje“ građana, već namera da se podigne svest o preventivnim pregledima, odnosno skrininzima jer je i za stanovništvo, ali i za državu, najbolje da se bolest otkrije na vreme i spreči.

„Samo oni koji budu tri puta pozvani u dvogodišnjem ciklusu, a ne donesu nikakvo opravdanje, moraće da participiraju 35 odsto cene lečenja u slučaju da obole od karcinoma“, rekao je tada za RTS prof. dr Berislav Vekić, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Vlade RS.

Međutim ova odredba iz Zakona ni u jednom slučaju nije primenjena, tako da je ostala „mrtvo slovo“ na papiru. Vlast je procenila da bi nakon burnih reakcija javnosti još u vreme dok je bila u fazi predloga, to znatno uticao na njen rejting, pa je kao i mnoge duge odredbe ostavila kao moguće rešenje na „dugom štapu“. To je verovatno i razlog što istraživači CeSID-a nisu tražili odgovor od ispitanika na pitanje da li bi se odazvali na poziv za skrining za rano otkrivanje raka pluća ukoliko bi država bila spremna da striktno primeni ovu odredbu iz Zakona o zdravstvenom osiguranju.

„Rezultati istraživanja pokazuju da građani koji su odgovorili na pitanje uzroka raka pluća ocenjuju da su cigarete najčešći uzrok raka pluća – 64 odsto, 14 odsto ispitanih navodi zagađenje, a po devet odsto ispitanih ističe stres i nasledni faktor,“ istakao je Klačar. Naveo je da je 58 posto za zakon kojim bi se potpuno zabranilo pušenje na javnim mestima – kafićima, restoranima, barovima, stadionima, autobuskim stajalištima, dok je 41 posto, na ovaj ili onaj način, protiv toga. Ovaj zakon je, po rečima Danice Grujičić, trebalo da bude usvojen 2023. godinu, pa je zbog usaglašavanja sa drugim ministarstvima pomeren za ovu godinu.

Razloge što ovaj zakon nije donet treba tražiti u protivljenju i pritiscima koje na Vladu vrši duvanska industrija u Srbiji, kao i vlasnici ugostiteljskih objekata na atraktivnim lokacijama, od kojih su mnogi bliski vladajućoj stranci i njenim koalicionim partnerima.

Inače, Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) je nevladina i neprofitna organizacija u Srbiji. Osnovana je 1997. godine, a bavi se praćenjem izbora u Srbiji i paralelnim prebrojavanjem glasova. Osnivač je Marko Blagojević, koji je bio i njen dugogodišnji programski direktor, a danas je, zajedno sa Đorđem Vukovićem, koji mu je bio savetnik u Ministarstvu za javna ulaganja, suvlasnik CeSID-a, istakao je Branko Miljuš, narodni poslanik i član predsedništva Stranke slobode i pravde, a u martu ove godine objavio portal Direktno. rs.

„Kada čujete da iz CeSID-a kažu kako Vlada ispunjava preporuke za fer i poštene izbore treba da znate da to govore iz organizacije koja je deo režimske hobotnice,“ rekao je Miljuš i podsetio da predstavnici vlasti, čiji su sastavni deo Blagojević i Vuković, ćute na predlog opozicije da počnu razgovori o primeni suštinskih preporuka ODIHR-a, bez kojih ne postoje uslovi za fer i poštene izbore i na taj način produbljuju političku krizu koja preti da parališe celo društvo.

Blagojević je 2014. godine prihvatio poziv Aleksandra Vučića, da bude deo tima u Vladi RS, pa je u junu iste godine imenovan za direktora Kancelarije za obnovu i pomoć u poplavljenim područjima, u decembru 2015. godine postaje direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, a od oktobra 2022. godine je na poziciji ministra za javna ulaganja. Na toj funkciji bio je do izbora nove Vlade Srbije, u maju 2024. godine.

Kako je CeSID dobio posao da izvrši istraživanje za potrebe sprovođenja skrininga na rano otkrivanje raka pluća, koje nije u fokusu njegovog primarnog interesovanja, nije teško zaključiti, pa je i izostavljanje traženja odgovora na prethodno pitanje, koje nije u interesu njenog naručioca, sasvim „razumljivo“. Ostaje samo pitanje koliko je to koštalo zdravstvene osiguranike ili građane iz kase države?

Autor je diplomirani politikolog-novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.