Zašto je Ekspo razvojna šansa?

Ni ovog puta nije objašnjeno kako bi Ekspo 2027. mogao biti razvojna šansa, ako je to, uopšte, moguće objasniti, niti kako ćemo stići do tolikog BDP-a. Da li, kao što smo u prethodne četiri godine izgurali BDP na 69,1 milijardu evra, prvenstveno, uz pomoć visoke inflacije i skoro fiksnog kursa dinara, ili većim realnim rastom BDP-a.

Pre toga je, ko zna koliko puta, rečeno da će prosečna plata krajem 2027. godine iznositi 1.400 evra a prosečna penzija 650 evra. Pošto se plate i penzije isplaćuju iz ostvarenog BDP-a, nikad se ne objasni kako će BDP porasti u odnosu na 2023. godinu za 44,7 odsto, prosečna plata za 72,4 a penzija čak za 91,1 odsto u odnosu na plate i penzije s kraja 2023. godine. A tek da udostoje penzionere i da im objasne, zašto su penzije toliko pale u odnosu na plate, da ni sa rastom od 91 odsto za četiri godine, neće stići do 50 odsto prosečne plate.

Neprestano se ponavlja da je BDP u prva tri meseca porastao za 4,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ali ne i da je to u odnosu na veoma malu osnovicu, da je robni izvoz u prošloj godini povećan za 3,7 odsto, što se može pripisati rastu izvoznih cena, dakle bez realnog rasta, a da je za prva tri ovogodišnja meseca pao za 1,6 odsto.

Da je inflacija u aprilu prestala da pada i da se dovodi u pitanje očekivanje Narodne banke Srbije (NBS) u pogledu prosečne inflacije do kraja godine. Kako je naredni četverogodišnji period označen kao „skok u budućnost“, ako je prethodni četverogodišnji period doneo realan rast BDP-a od svega 11,92 odsto i pored većih investicija od ovih koje se planiraju u periodu od 2024. do 2027. godine.

Da bi naredni period od četiri godine bio stvarno skok u budućnost, morali bi, ekonomski gledano, imati sledeći rezultat u tom periodu. Realan rast BDP-a od pet odsto godišnje, što bi bio značajan pomak ka evropskom nivou razvijenosti. Da se taj rast ostvaruje uz godišnju inflaciju od dva odsto, u kom slučaju bi rast u tekućim cenama iznosio godišnje 7,1 odsto.

U tom slučaju sadašnji kurs dinara bi bio prihvatljiv, jer bi bio posledica valjane ekonomije. BDP bi u tom slučaju 2027. godine bio veći od ostvarenog u 2023. godini za 31,57 odsto i iznosio 90,9 milijardi dinara. Plate i penzije bi, i pored poštovanja ekonomskog pravila da rastu u skladu sa rastom BDP-a, mogle rasti godišnje 7,1 odsto uz rast kupovne moći od pet odsto.

Međutim, za takvu ekonomiju nam ne trebaju avanture poput manifestacije Ekspo 2027, ni leteći taksiji i druge milozvučne ideje s tim u vezi, već sistem koji ohrabruje preduzetništvo, obezbeđuje ravnopravne uslove domaćih i stranih investicija, garantuje sigurnost legalno stečene imovine, sistem koji vrednuje sposobnost i znanje a ne lojalnost vlasti, koji održava optimalne odnose u raspodeli stvorenog, smanjuje ekonomske nejednakosti, i obezbeđuje vladavinu institucija u kojima važe jasna pravila odgovornosti i napredovanja.

Pored toga treba nam prepoznatljiva razvojna i ekonomska politika, sa jasnim razvojnim prioritetima i ciljevima, kao osnov za odluku stasalog za posao hoće li svoje profesionalne ambicije i životne ciljeve ostvarivati ovde ili će šansu tražiti van Srbije.

Nažalost, već početak novog perioda pokazuje da su nam navike duboko ukorenjene i da nastavljamo po uhodanom modelu. Već posle tri meseca, ministarstvo finansija javni dug upoređuje sa očekivanim BDP-om u ovoj godini od 76,2 milijarde evra, znači, većim od ostvarenog u prošloj godini za 10,2 odsto, pa nam je tako javni dug, iako veći neko krajem prošle godine, pao u odnosu na BDP sa 52,3 na 47,7 odsto, dok je na EU nivou preko 90 odsto.

Očigledno je da se računa sa znatno većom inflacijom od one kojoj teži NBS, tj. vraćanju inflacije na oko dva do tri odsto godišnje. Tako će i biti, jer su već donete odluke i data obećanja u vezi rasta plata i penzija u dubokoj koliziji sa namerom NBS da inflaciju obori na nivo pre 2021. godine. Zato možemo očekivati još neku procenu naviše, u kome će kao i prethodne dve godine dominirati inflacija i kurs u ukupnom rastu BDP-a.

Autor je ekonomista iz Beograda

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.