Prošlonedeljni upad i nasilni prekid Glavnog odbora DS, uz upadljivo učešće nabildovanih pripadnika nekakvog „obezbeđenja“, nameće pitanje – zašto je vladajućem režimu toliko stalo da ubije tu stranku?
Stranku koju Vučić naziva „žutim lopovima“ i ne propušta da podseti da je ona osvojila samo dva odsto glasova na beogradskim izborima, ali istovremeno, ne propušta da, usred proglašenja trijumfa na izborima, seiri nad sukobima na Glavnom odboru DS?
Zašto bi ta, po njegovim rečima, „marginalna stranka“ bila toliko važna?
Evo odgovora:
Demokratska stranka je jedina stranka u Srbiji koja ima ozbiljno demokratsko ustrojstvo. To je jedina stranka koja je (čak sedam puta) birala predsednika na demokratskim izborima, za razliku od svih ostalih stranaka koje se sastoje od lidera i njegovih satelita i gde je lider personifikacija stranke. To je za nedemokratski režim opasan presedan koji treba uništiti.
Gradonačelnici iz DS su demonstrirali da se lokalna uprava može voditi transparentno, bez korupcije i u interesu naroda. To je opasan presedan koji pokazuje da se može vladati drugačije od načina kako vladaju režimske kabadahije. Presedan koji govori o prednostima demokratije i stoga ga treba satrti.
DS je okupio grupu uvaženih intelektualaca u Građanski demokratski klub i oslanja se na savete kompetentnih i časnih ljudi. To je opasan presedan koji može da, kao antipod, ukaže na pogubnost aktuelne nekompetentne i korumpirane vlasti.
DS je u nacrtu svog Statuta predvidela da predsednik može biti biran najviše dva puta. To može biti nezgodan presedan za autoritarnog vladaoca koji, poput Erdogana, ima ambicija da bude doživotni predsednik Srbije.
Autor je penzionisani profesor univerziteta u Novom Sadu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
