Zašto je odloženo glasanje o Rezoluciji o genocidu u Srebrenici u Generalnoj skupštini UN?

Mnogo bolje bi bilo da je pokušao zaustaviti genocid u onoj godini u kojoj je pozvao na ubijanje „100 muslimana za jednog Srbina“, piše Ivica Puljić za Al Jazeera Balkans.

Možda je mogao nešto učiniti kao mladi ministar propagande u Miloševićevoj vladi, kao član Srpske radikalne stranke. Recimo – ne izgovoriti tu pretnju.

A 29 godina kasnije, sada sredovječni srpski radikal i predsednik Srbije, pokušava preko krvi ubijenih u genocidu da okupi „srpski svet“ i zaustavi ono što nije moguće zaustaviti – istinu.

Vučić je čak otpustio dosadašnjeg ambasadora Srbije u UN-u Nemanju Stevanovića zato što je kasno otkrio šta rade „bošnjačke diplomate“ u svetskoj organizaciji – „da pripremaju rezoluciju koja će Srbe označiti kao genocidaše“.

Vučić dobro zna da to nije istina, jer u nacrtu rezolucije se nigde ne spominje ništa srpsko niti bosansko-srpsko.

Tekst poziva na uspostavljanje Dana sećanja na Srebrenicu, kao što postoji Dan sećanja na žrtve genocida u Ruandi. Ali, ne… Aleksandar Vučić u stilu kakvog krstaškog ratnika obilazi diplomatske misije i zajedno s Rusima širi priču da će rezolucija dovesti do sukoba. Stvarno?

Slične rezolucije dovele su do pomirenja u Južnoj Africi i Ruandi. I život se u tim zemljama nastavio bez zaostale ubitačne mržnje. Upravo zato što je rečena istina.

Nije prvi put da se termin pomera

Sada znamo da neće biti održano glasanje na Generalnoj skupštini Ujedinjenih naroda o nacrtu rezolucije 2. maja, nego koji dan kasnije.

Uostalom, nije prvi put da se taj termin pomera. Sećate se 27. aprila, o kojem je toliko govorio sam Vučić?

Zašto sada dolazi do novog pomeranja? Zato da se tekst rezolucije još malo „umije“, doradi… da se sugestije drugih zemalja uvaže. Ništa neobično za diplomatiju. O rezoluciji će se glasati u nekom drugom danu.

Vučić i ruski ambasador Vasilij Nebenzija „zavrću ruke“ slabijim zemljama, a ima ih mnogo. Nebenzija tu dođe kao kakav nasilnik nakon što Vučić nešto zatraži od predstavnika neke zemlje koja se dvoumi oko rezolucije.

Isto onako kako njegov gazda Vladimir Putin „zavrće ruke“ Ukrajincima, pa ih onda ubija. Eto, to je Vučićeva diplomatija. Sve sila. Da je sposobniji političar imao bi dobre obaveštajce, ali nema ih. Da je dobar političar imao bi bolje diplomate, ali nema ih. Ima „majku“ Rusiju – i to je sve.

Međunarodni sudovi sude, a ne pojedinci

Predlog rezolucije do sada ima 22 sponzora sa svih kontinenata i biće ih još. Demokratski svet podržava rezoluciju, autokratski podržava one koji su bili dželati. Kada imate Severnu Koreju na svojoj strani onda je kristalno jasno da nešto nije u redu s vama.

I za kraj jedno pitanje za Aleksandra Vučića koji ovih dana galami kako će Srbija tražiti rezoluciju o genocidu počinjenom u Jasenovcu i nekim drugim strašnim ljudskim stradanjima.

Predlažem mu da krene s postupkom. Prvo dva međunarodna suda, kazneni sud i sud pravde, trebaju doneti presude da je u Jasenovcu počinjen genocid nad Srbima.

Nakon toga, s te dve presude, Srbija može tražiti od Generalne skupštine Ujedinjenih naroda da se usvoji rezolucija o Danu sećanja na ubijene u genocidu, ali da se u toj rezoluciji ne kaže ko su ubojice.

Onda će se Srbija suočiti s tim da barem pola sveta neće podržati tu rezoluciju. Baš kako Srbija i Rusija čine sve da ne dođe do rezolucije o Srebrenici. S pravom će tada Srbija biti ljuta, pitati kako je to moguće… ali, biće mnogo onih koji ne misle da je u Jasenovcu počinjen genocid.

Da bude jasno: ja, kao pojedinac, mislim da u Jasenovcu jeste počinjen genocid, ali ko sam ja da sudim o nekome. Tu su međunarodni sudovi.

Izvor: Al Jazeera Balkans