Zašto je vlast izbegla obeležavanje godišnjice najvećih demonstracija u istoriji Srbije?

Više stotina hiljada ljudi iz cele Srbije je toga dana demonstriralo u Beogradu na poziv Demokratske opozicije Srbije – DOS, zbog zloupotreba u izbornom postupku u toku prvog kruga predsedničkih izbora na kojima su učestvovali S. Milošević i V. Koštunica.

Građani su uspeli da probiju kordon policije i uđu u Narodnu skupštinu, a pred ulazom u zgradu RTS, koji je goreo, nalazio se bager.

Kada su videli koliko je nezadovoljnih građana, snage bezbednosti su se, posle upotrebe suzavca, suzdržale od intervencije koju je zahtevao S. Milošević. Više desetina ljudi je zadobilo teške ili lake telesne povrede, a jedan demonstrant je, nažalost, u njima izgubio život.

Pojedini od političara koji su danas na vrhu piramide vlasti (Aleksandar Vučić, Ivica Dačić, Aleksandar Vulin) bili su i tada na funkcijama ili portparoli u vladajućem crveno-crnom timu Milošević-Šešelj.

Oni i danas podstiču minimiziranje, neosnovanu reviziju, političku zloupotrebu i manipulaciju delovima naše savremene istorije, između ostalog, i sa ovim velikim uspehom naših građana i demokratije. Vučić, kao simbol revizije i devastacije tekovina ovog izuzetnog istorijskog događaja, sve vreme svoje vladavine pokušava da samozavara traumu koju su on i njegova tadašnja stranka i koalicija doživeli kao gubitnici 5. oktobra 2000, ali nije u stanju da to prizna, iako je 2008. napustio SRS i navodno obukao evropsko odelo.

Umesto toga, više ili manje otvoreno, veličaju se osuđeni ratni zločinci i predstavlja kao pozitivno sve ono što je bila ratnohuškačka politika Srbije 90-ih koja je doprinela njenom razaranju i zaostajanju u razvoju, ratnim stradanjima u regionu, ali i bombardovanju Srbije od strane NATO avijacije, koje je izvršeno sa tragičnim posledicama za građane, a bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN.

Tako se, uz opravdanu osudu ovog bombardovanja, negira i sve drugo – pozitivno što se nakon toga i početkom ovog veka dogodilo u Srbiji, smatrajući, valjda, da je sve to došlo iz Evrope i SAD koje su tada te promene podržali, a nekritički se veliča sve ono što su pojedine zemlje poput Rusije navodno činile za našu dobrobit.

Previđa se da je i Rusija događaje na KiM 1999. i njihov ishod podržala kao velika sila i kasnije nastojala da to iskoristi kao opravdanje za svoju „specijalnu operaciju“ u Ukrajini. Sve se predstavlja kao crno-beli film bez našeg učešća i odgovornosti, iako postoje brojni dokazi kriminalnog delovanja i zloupotreba ljudskih prava i sloboda od strane pojedinaca koji su bili na vlasti 90-ih godina.

Zbog toga na 23. godišnjicu oktobarskih promena u Srbiji treba jasno reći – da nije bilo demokratskih promena 5. oktobra 2000. ne bi bilo pobede demokratije, evropske orijentacije i donošenja modernog Ustava Republike Srbije. Boriti se za njegovo sprovođenje, za stvarnu demokratiju i prosperitet, jednakost i slobodu svakog građanina Srbije i naših ustavnih institucija, dostojno je Sretenjskog ustava i vizije Srbije kao modernog i uspešnog demokratskog društva i države.

Zato je red i dobročinstvo da se na ovaj sveti dan slobode i demokratije svih građana Srbije, blagovremeno i javno kaže svima, a posebno Aleksandru Vučiću, svim njegovim strukturama sile i funkcionerima – poslušnicima: događaji od 5. oktobra 2000. godine i ono što je urađeno nekoliko godina posle toga, iako je 12. marta 2003. mučki ubijen prvi demokratski premijer Srbije dr Zoran Đinđić, štite Ustav Republike Srbije i demokratiju u Srbiji.

Ne treba se libiti da se ova svetla tekovina demokratije, ukoliko bude pravih razloga, ponovi i u današnjim okolnostima. Na primer, povodom novih prevremenih i objedinjenih parlamentarnih i beogradskih izbora koje je A. Vučić najavio za 17. decembar 2023. godine, a kojima namerava da pridruži pokrajinske i lokalne izbore.

Centrala SNS-a je odmah naterala predsednike opština u kojima se očekuje dobra izborna kampanja i pobeda da podnesu ostavke da bi Vučić bio ponovo na čelu svih pobedničkih lista. Skupština Vojvodine je preko noći izmenila Odluku o izboru poslanika pa nosilac izborne liste ne mora imati prebivalište u APV, a izostavljena je odredba da se mogu obrazovati koalicije političkih stranaka i grupa građana. To je već grubo kršenje izborne procedure i pravila, dva meseca pred najavljene izbore. Istovremeno, predsednik Republike umesto da radi svoj posao i obrati se javnosti sa informacijom kako da se izborni i medijski uslovi unaprede za sve građane i glasače, neprekidno sprovodi funkcionersku kampanju za SNS sa čijeg čela se navodno povukao 27. maja.

Dakle, želimo reći, ukoliko se nastavi sa zloupotrebama, manipulisanjem i pritiscima bilo koje vrste povodom opravdanog zahteva građana i opozicije za slobodnim, poštenim i izborima u normalnim uslovima, kao što su već neopravdano ignorisani zahtevi sa četvoromesečnih protesta „Srbija protiv nasilja“, može se dogoditi ponovo Peti, ali sada i Šesti oktobar i zakonska lustracija!

Autor je pravnik, učesnik protesta 5. oktobra 2000. i „Srbija protiv nasilja“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.