Zašto je Vučić odlučio da se u Srbiji proizvodi hlorokin?

Time bismo uspeli da uđemo u serijsku proizvodnju hlorokina, a verujem da će Makron kao veliki prijatelj Srbije naći načina da nam pomogne“.

Dve nedelje kasnije, 17. aprila, predsednik Srbije obavestio je javnost da je stigla supstanca za proizvodnju hlorokina i da u Galenici „upravo počinje proizvodnja tog ključnog leka protiv kovida 19. Bravo za Galeniku i srpske radnike“.

Meseca dana kasnije, 28. maja, Galenika je saopštila da prestaju s proizvodnjom leka hlorokin i da nema plan za njegovu dalju proizvodnju.

U saopštenju se kaže da je Galenika u aprilu distriburiala 372.000 tableta hidroksihlorokina, a kompletna količina tog leka (ne kaže se kolika je i da li to to količina koja je distribuirana) donirana je Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.

U međuvremenu, Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da će iz svoje studije o lečenju pacijenata obolelih od kovida 19 izostaviti hlorokin.

To su, što bi se reklo, „suve“ informacije.

Ali iza njih, po starom dobrom običaju, ostaju mnoge intrige i otvorena pitanja.

Na primer.

Zašto je predsednik Srbije, kao medicinski amater, odlučio da se u Srbiji proizvodi hlorokin? Da li je od nekoga tražio savet i od koga?

Zašto se predsednik Srbije, kao spoljnotrgovinski amater, odlučio da uvozi sirovinu za proizvodnju hlorokina?

Da li je od nekoga i koga tražio savet da baš moljaka francuskog predsednika da nam nabavi tu sirovinu kod kompanije Sanofi čiji vlasnik niti je francuski predsednik, niti francuska država?

Po kojoj ceni je nabavljeno 50 kila sirovina, kad i s kog računa plaćena ta nabavka? Da li je tih 50 kg možda bila donacija francuskog predsednika ili kompanije Sanofi?

Ako je bila donacija, da li je zavedena u državnom arhivu i da li se srpski predsednik u ime građana Srbije zahvalio donatoru?

Zašto je srpski predsednik, kao ekonomski amater, odlučio da hlorokin proizvodi baš Galenika a ne, na primer, Hemofarm ili Zdravlje?

Da li je od nekoga tražio savet i od koga da tako postupi? Da li se možda Galenika sama ponudila da proizvodi hlorokin, postoji li dokaz o tome i ugovor s predsednikom Srbije, Vladom ili Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja?

Da li je Galenika potrošila svu nabavljenu sirovinu za proizvodnju hlorokina, ako nije da li je vratila Sanofiju ili predsedniku Srbije?

Da li se predsednik Srbije ili neko od nadležnih državnih zvaničnika zahvalio privatnoj kompaniji Galenika što je kompletnu količina proizvedenog leka donirala Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje Srbije?

Postoji li dokument kojim je RFZO u svojim poslovnim knjigama zaveo Galenikinu donaciju?

Možda ova pitanja ne bi bila važna da u međuvremenu Svetska zdravstvena organizacija nije stavila hlorokin na crnu listu lekova opasnih po život u lečenju korona virusa.

Autor je novinar