Zašto Jorgovanka ne sme ono što Dragi sme

Dosad je Evropska centralna banka već otkupila tih obveznica za 211 milijardi evra, saopšteno je u četvrtak. Pošto bih ja volela da je Srbija približno tako ozbiljna, odgovorna i uređena država kakva je Nemačka, meni je valjda iz tog razloga milo što je Dragi priznao da je u Direktorijumu Evropske centralne banke jedino guverner nemačke Bundesbanke Jens Vajdman ostao pri stavu da ono što nije dozvoljeno Jorgovanki Tabaković nije ni Mariju Dragiju. Ni stručnjaci u Nemačkoj nisu jedinstveni u gledanju na ovu operaciju ECB pa jedni, recimo Peter Bofinger, član Saveta ekonomskih mudraca, podseća da je „sama Bundesbanka za vreme krize 1975. za milijarde maraka kupovla nemačke državne obveznice s ciljem da spusti dugoročnu kamatu, a i američki FED i Benk of Ingland pokazuju da se državne obveznice mogu kupovati u velikom stilu i tako postići niže kamate“. Drugi opet smatraju da ova kontroverzna operacija ECB može imati samo dva ishoda: ili će krizom pogođene države sniziti svoje javne troškove za oko 30 odsto, koliko je njihova produktivnost niža od nemačke, ili će bogati evropski sever morati dugoročno da im transferiše velika sredstva.

COPYRIGHTS RESERVED: Bila sam u zabludi kad sam verovala da je Mlađan Dinkić sigurno dobio dozvolu od koga treba pre nego što je naumio da kopira Dragija i pred Narodnu skupštinu izleti sa izmenom Zakona o NBS, ali na poziv Dejana Šoškića odlazećeg guvernera, Međunarodni monetarni fond je tim povodom napisao da „ Izmena koja dozvoljava NBS da na sekundarnom tržištu kupuje hartije od vrednosti koje su izdali država ili druga javna tela, de facto omogućava indirektno montarno finansiranje javnog sektora, što predstavlja ozbiljan rizik po devizne rezerve NBS i devizni kurs“. A Svetska banka, izvinjavajući se kratkoćom vremena koja joj nije dozvolila podrobniju analizu, istim povodom kaže: „Budući da u Srbiji ne postoji sekundarno tržište državnih hartija od vrednosti koje funkcioniše, pomenutom izmenom, ukoliko se usvoji, dozvolilo bi se NBS da finansira državni deficit, što bi imalo brojne posledice“. Ja sam se uredno interesovala za stručno objašnjenje na stručnom mestu: Zašto je za Dragija blagotvorno ono što je za Jorgovanku štetno, ali dobila sam samo nezvaničnu pomoć koja mi, pravo da vam kažem, nije mnogo pomogla. Otprilike to objašnjenje glasi ovako: „Ukoliko NBS bude kupovala na sekundarnom tržištu hartije od vrednosti koje bi emitovala Republika Srbija ili neko javno preduzeće ako bi de facto obezbedila monetarno tj. iz primarne emisije, finansiranje javnog sektora, ovo bi kroz povećanje novčane mase povećalo pritiske na devizne rezerve NBS i na devizni kurs. Razlog je što povećana dinarska novčana masa ne može da se iskoristi za kupovinu stranih dobara i usluga i za te potrebe će morati da bude konvertovana u strane valute što će imati direktan uticaj na kurs dinara prema ostalim valutama. Jedna od privih posledica depresijacije biće pogoršanje likvidnosti realnog sektora koji je visoko zadužen kreditima denominovanim ili indeksiranim u stranim valutama“. Zato, kažu, mi ne možemo. „S druge strane evro je jedna od rezervnih svetskih valuta i to omogućava Evropskoj centralnoj banci i nekim drugim centralnim bankama da stiču hartije od vrednosti koje emituju njihove države bez bojazni kako će to uticati na devizni kurs, a još manje na devizne rezerve ECB“. I zato Dragi može.

ZAKLJUČAK: Kao što je centralnim bankama zabranjeno da finansiraju svoje države, tako je duboko utemeljen stav da se guverner centralne banke, bez preke potrebe, ne smenjuje. U poslednjih dvadeset godina, Srbija je ovaj pincip gazila bez pardona, tako da su u te dve decenije svi guverneri funkcije napustili praktično silom: Dragoslav Avramović (direktno smenjen), Dušan Vlatković (dobrovoljno, pred silom, odstupio), Mlađan Dinkić (zakonom smenjen), Kori Udovički (zbog proceduralnih propusta pri izboru – smenjena), Radovan Jelašić (zamoljen da se povuče iz ličnih razloga) i Dejan Šoškić (prinuđen na ostavku). Da zanemarimo da je monetarna operacija ujedinjenja Nemačke stajala funkcije guvernera Bundesbake Karla Pela, da se prošle godine s iste funkcije zbog neslaganja sa kupovinom državnih obveznica povukao i Aksel Veber, da je premijer susedne države, Zoran Milanović, telefonom obavestio višegovodišnjeg guvernera Hrvatske centralne banke da među njima saradnja više nije moguća. Srbija nije politički zrela za poštovanje jednog tako zahtevnog principa i možda bi bilo zgodno razmisliti da do njenog političkog punoletstva važi princip: nova Vlada, novi guverner. A to što nismo čuli utemeljenu stručnu ocenu monetarne politike Dejana Šoškića, to obaška.