Zašto Merkel ne kaže Vučiću „so, what“

I to oba krila opozicije – i proevropskog i rusofilnog. Mnogima u opoziciji i dalje nije jasno zašto Angela Merkel ne kaže Vučiću ono što je rekla Borisu Tadiću u avgustu 2011. u Beogradu. Kada joj je tadašnji predsednik Srbije rekao da će izgubiti izbore ako preda srpske institucije na severu Kosova, Merkelova mu je odgovorila „so, what“ (pa, šta). I dalje se uporno čeka da Merkelova kaže napokon Vučiću „so, what“ zbog sve težeg načina njegove vladavine, gušenja građanskih sloboda, a i gramzivosti korumpirane klike oko njega.

Ali, to se ne dešava. Kao što se ne dešava da se posle posete Hojt Jia Beogradu, oglasi oštrim pismom međunarodnoj javnosti Zigmar Gabrijel, kao nekada posle Ričarda Holbruka Klaus Kinkel.

I ne samo što izostaje „so, what“, nego se i daju ustupci Vučiću. U osvit svoje predsedničke kandidature Vučić prošle zime pošalje oslikani voz sa Mišom Vacićem put Kosova. Povede prethodno i dva puta Tomislava Nikolića u Brisel. I šta se desi? Zapad, a i Rusija, podrže izborni proces u kome Vučić osvoji mandat u prvom krugu, čestitaju mu na pobedi i pošalju mu izaslanike na inauguraciju. Posmatrači tvrde da je Vučić hteo da skrene pažnju dolazeće američke administracije na sebe, ali njegova poruka je bila – šta ćete da radite ako umesto voza koji će stati u Raški, pošaljem recimo, niški odred Žandarmerije koji neće stati i koji će imati „meteorološke podatke“ iz Ruskog humanitarnog centra.

Zapad nije više ono što je bio u vreme Miloševića i teško da to Vučić sa smislom za priklanjanje jačem koji ga je vodio tokom cele političke karijere ne oseća. Tramp deluje više kao Gorbačov na američki način, nego kao Klinton.

Sve dok opozicija to ne bude razumela na pravi način, biće u ovoj fazi – gotovo nepostojeća. Onaj ko hoće da se suprotstavi Vučiću i da sebe kandiduje za onog ko će posle njega vladati Srbijom, ne treba da ga neprestano napada na spoljnopolitičkom planu. Ali ni da ga neizostavno podržava, uz toliku neiskrenu glumu, poput Čedomira Jovanovića.

Vučiću treba iskreno priznati da su mu određeni spoljnopolitički potezi dobri kad su dobri. I to priznanje neće značiti da on može Srbijom da vlada kako hoće i koliko hoće. Naprotiv, samo taj pristup koji nije totalno negiranje, već smisleni kontinuitet, može da deluje kod građana. Uostalom pogodite ko je ovo rekao – „pakleni plan vladajuće koalicije je da u svojim redovima iznedri patriote, ekstremne elemente, da pokupi glasove i onih koji su za EU i koji su protiv i onih koji su za Kosovo i onih koji su za njegovu podelu ili predaju Kosova“. To je rečenica Tomislava Nikolića iz oktobra 2011.