Zašto ne bi trebalo ukinuti patente za vakcine

Od one osnovne, da li se vakcinisati ili ne, do dileme u vezi sa patentnom zaštitom i poslovnom upotrebom vakcina.

Kada je u pitanju osnovna dilema, nakon odgovarajućih medicinskih ispitivanja, veliki broj zemalja u svetu je zauzeo nedvosmislen stav da je vakcinisanje poželjno i potrebno.

U osnovi, ta dilema je već rešena, barem za sve razborite i odgovorne pojedince.

Međutim, nema jedinstvenog stava kada su u pitanju dileme u vezi sa patentnom zaštitom i poslovnom upotrebom vakcina.

Sve su glasnije optužbe na račun velikih kompanija da ne dozvoljavaju diseminaciju vakcina i da ljubomorno štite svoje pronalaske, u želji da zarade još novca i profitiraju na tuđoj nesreći.

Ipak, pre nego što se eventualno konačno pridruži masi i baci prvi kamen na moćne i zle kompanije iz farmaceutske industrije, čitalac bi trebalo da ima u vidu kako su neke od tih kompanija nastale i kako danas posluju na tržištu.

Na primer, kompaniju „BioNTech“ su u Nemačkoj osnovala dva naučnika, bračni par dr Ugur Šahin i dr Ozlem Tureči.

Oboje su migrirali iz Turske u Nemačku i tu našli materijalnu i svaku drugu podršku za svoj naučni rad. Oni žive i rade u Majncu i, kako prenose tamošnji lokalni mediji, svakodnevno putuju na posao biciklom.

Zahvaljujući prethodnim istraživanjima, kompanija „BioNTech“ je uz pomoć američkog partnera, kompanije „Pfizer“, uspela da razvije i patentira vakcinu protiv korona virusa u relativno kratkom roku.

Taj istraživački i poslovni poduhvat im je doneo prihode koji se mere milijardama, dok kompanija sa sedištem u Majncu trenutno ima više od 1.800 zaposlenih i kancelarije širom sveta.

Slično kao „BioNTech“, kompaniju „Moderna“ u Masačusetsu, u SAD, osnovao je biolog dr Derik Rosi 2010. godine.

Siromašna porodica Rosi je migrirala sa Malte na američki kontinet, ali to nije bila prepreka za mladog biologa da osnuje uspešnu kompaniju koja se bavi istraživanjima modifikacija genetskog materijala ćelija.

Zahvaljujući tim istraživanjima, farmaceutska kompanija „Moderna“ je trenutno druga u svetu (prema istraživanjima časopisa „Guardian“) po ostvarenom profitu od prodaje vakcina protiv korona virusa, sa očekivanim profitom od oko 20 milijardi američkih dolara u 2021. godini.

Preostalih pet kompanija i jedan institut, koji su razvili sopstvene vakcine protiv korona virusa (poređani prema očekivanom profitu u tekućoj godini: Johnson & Johnson, AstraZeneca, Sinovac, Gamaleya Institut/Russian Direct Fund, Novavax, i CureVac), nemaju u pozadini dirljive porodične priče, ili su se pak te priče zbile jako davno.

Međutim, ono što je zajedničko za te proizvođače vakcina je intenzivna saradnja sa istraživačima na univerzitetima i institutima.

Na stvaranju svake od tih vakcina je radio veliki broj izuzetno kvalifikovanih i kreativnih naučnika, često iz različitih zemalja i sa različitih kontinenata, pri čemu su koristili najsavremeniju opremu i sprovodili brojna ispitivanja i eksperimente.

Ekonomskim rečnikom, svaki od tih proizvođača je imao ogromne fiksne troškove, uključujući tu i troškove patentne zaštite.

Ukoliko bi patentna zaštita vakcina bila ukinuta ili ograničena, svi drugi proizvođači bi mogli da proizvode i prodaju vakcine po manjoj ceni, jer nisu morali da snose pomenute fiksne troškove.

Na taj način bi novi i efikasniji proizvođači, sa manjim troškovima, ostvarivali znatno veće profite i istisnuli bi sa tržišta sve one koji su godinama ulagali u istraživanje i razvoj.

Na kratak rok, to može da se učini kao veoma dobra strategija – vakcine će biti jeftinije i biće ih više.

Međutim, ako se posmatra na dug rok, ta ista strategija može da bude veoma loša, jer neki novi dr Šahin, dr Tureči i dr Rosi, kao i neke nove kompanije, neće imati podsticaje da ulažu u istraživanje i razvoj vakcina, jer će znati da će svi moći besplatno da koriste rezultate njihovog rada.

Drugim rečima, posmatrano na dug rok, ukoliko dođe do nove pandemije, nekog novog virusa, inovativnih proizvođača neće biti na tržištu ili će ih biti daleko manje.

Dodatno, prilikom razmišljanja o ukidanju ili ograničenju patenta, trebalo bi imati u vidu da već postoji poveliki broj proizvođača vakcina i da je uspostavljena konkurencija na globalnom tržištu.

Svaki od tih proizvođača ima podsticaj da ponudi vakcine po što nižoj ceni i da zaključi što veći broj ugovora o licenci sa drugim proizvođačima, kako to ne bi učinili njegovi konkurenti.

Ekonomskim rečnikom, tržišna moć svakog od proizvođača je već znatno ograničena i nema potrebe dodatno je ograničavati.

Na primerima „BioNTech“, „Moderna“ i drugih kompanija, jasno se vidi da nove vakcine ne nastaju slučajno, već da su rezultat značajnih ulaganja, kao i dugotrajnog i napornog rada u dobrom institucionalnom okruženju.

Ukidanjem ili ograničavanjem priznatih patenata, taj rad bi bio obezvređen a institucionalno okruženje za nove istraživače i pronalazače značajno pogoršano.

Tačno je da patenti u određenoj meri povećavaju cenu vakcina, ali treba imati na umu da bez patenata ne bi bilo ni vakcina, ili bi se one, u najboljem slučaju, pojavile znatno kasnije.

Na kraju, svi oni koji bi i dalje da bace kamen na neku od velikih kompanija koje su stvorile vakcinu za jednu od najvećih pošasti čovečanstva, trebalo bi da imaju u vidu i nekoliko primera: transfer Nejmara iz FK Barselona u FK Pariz Sen Žermen je plaćen oko 250 miliona američkih dolara, igrač golfa Tajger Vuds je zaradio oko 800 miliona, teniser Rodžer Federer više od 900 miliona i tako dalje.

U isto vreme, dve najprofitabilnije od pomenutih kompanija, „BioNTech“ i „Pfizer“, koje zajedno zapošljavaju više od 80.000 ljudi, godinama ulažu u istraživanje i razvoj, spasavaju nebrojene ljudske živote širom sveta, pri čemu imaju potencijal da odgovore i na nove izazove, očekuju profit oko 25 milijardi američkih dolara.

Na koga bi sada trebalo biti kivan i baciti kamen? Možda je najbolje udahnuti duboko, spustiti ruku i još jednom razmisliti u kakvom svetu želimo da živimo.

Autor je asistent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu