foto FoNet Aleksandar BardaNa aktuelnu autokratsku monopolnu vlast SNS-a, ali, nažalost, i na nadležne institucije, ne utiču vapaji građana i struke da se Ustav i zakoni svakodnevno krše i to sa samog vrha vlasti. Oni ne poštuju i ne osvrću se na izveštaje i preporuke posmatrača izbora (OSCE/ODHIR-a, Crte), Rezoluciju Evropskog parlamenta i druge dokumente, osim kada su priterani u ćošak pretnjem da od toga zavisi izdašna materijalna pomoć Saveta Evrope i EU, odnosno uticaj SAD.
Reč je o izborima i inicijativama pokrenutim tim povodom, koje često ne razumeju i ne podržavaju ni svi poslanici opozicije. Rezultati istraživanja Crte su pokazali da 25 odsto građana misli da su prošlogodišnji izbori bili predsednički, a 2/3 da je Vučić kandidat na izborima, što je rezultat privilegovane pozicije u medijima i funkcionerske kampanje.
Zbog toga je, pored ostalog, grupa pravnika okupljena oko kampanje za fer i slobodne izbore – FERKA, sačinila predlog za pokretanje postupka odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike. O ovoj inicijativi bi se prvo izjašnjavala Narodna skupština, a onda i Ustavni sud, ukoliko bi iicijativa bila prihvaćena u Skupštini.
Neophodno je da ovaj predlog potpiše najmanje 1/3 poslanika (84). Do sada je to učinilo 59 narodnih poslanika. Ovaj predlog bi pored poslanika opozicije, mogli da potpišu i poslanici vladajuće koalicije. Na ovaj način bi svi dobili priliku da iznesu svoju argumentaciju u parlamentu, a ukoliko bi predlog bio prihvaćen i zvaničan odgovor nadležnog državnog organa na važno sporno pitanje koje ističe ODIHR u svojim preporukama, a tiče se regularnosti i ravnopravnosti izbornih uslova.
Problem je u tome što navedeni predlog još uvek nisu potpisali ni svi poslanici opozicije, a pre svega četiri poslanika Demokratske stranke, zatim poslanici Novog DSS-a (sedam poslanika), POKS-a (šest poslanika), a posebno pitanje je da li će neko iz poslaničkih grupa dr Nestorovića i Branka Pavlovića (ukupno 13 poslanika stranke „MI – glas iz naroda“, koji su se u kampanji predstavljali uglavnom kao opozicioni, ali su se posle podelili u dve različite stranke) i samostalnih poslanika (predlog je potpisao Škriljelj Ahmedin), što bi u ukupnosti moglo da bude neophodnih 84 poslanika.
Ono što zabrinjava je argumentacija koje pojedine opozicione poslaničke grupe navode zbog čega još nisu ili uopšte neće potpisati ovaj predlog. Pre svega to je ocena da su i pojedinci iz prethodne vlasti, na primer Boris Tadić, bio jedno vreme u nazivu svih izbornih lista. Pri tome se previđa da je Boris Tadić pre objedinjenih predsedničkih i parlamentarnih izbora održanih 2012, pre ovih izbora i isteka mandata, podneo ostavku na funkciju predsednika Republike.
I što je još važnije Tadićev protivkandidat – Tomislav Nikolić, 2012. je predsedničke izbore dobio u drugom krugu, pored ostalog, i zbog toga što je građanima Srbije u svoje i u ime stranke koju je osnovao, uz žestoku borbu protiv kriminala i korupcije, obećao da neće dozvoliti sukob interesa i nespojivost funkcije predsednika Republike. On je, za razliku od njegovog naslednika na čelu SNS-a i na predsedničkoj funkciji – Aleksandra Vučića, ostao kod date reči i ne samo da je odmah po izboru na tu funkciju napustio funkciju predsednika SNS, nego i članstvo u stranci.
Dakle, ta argumentacija ne vredi, osim ako ne želimo da zadržimo sporno pravo i da u budućnosti koristimo deformaciju u sprovođenju političko-pravnog sistema Republike Srbije, koju je brojnim manipulacijama izborima do savršenstva razvio Vučić.
Zbog toga se opravdano postavlja pitanje, zbog čega se deo političkih stranaka opozicije, ukoliko već bojkotuju predstojeće beogradske, a i većinu lokalnih izbora, ili su na granici da to učine, a ne podržavaju ni ideju da formira bojkot lista, ne podrže inicijativu pravnika da narodni poslanici iniciraju (čl. 118 Ustava) raspravu i izjašnjavanje prvo u Narodnoj skupštini o ovom pitanju, a onda eventualno i odluku Ustavnog suda koji bi bio dužan po pokrenutom postupku za razrešenje da, najkasnije u roku od 45 dana, odluči o postojanju povrede Ustava.
Čak i da se u Narodnoj skupštini ne uspe doneti odluka o pokretanju ovog postupka, sama činjenica da taj predlog podržava više od trećine narodnih poslanika uz brojne prigovore i prijave drugim nadležnim telima poput izbornih komisija, REM-a i Agencije za sprečavanje korupcije, trebalo bi da razdrma i pokrene rad Ustavnog suda u izbornoj materiji. Ovaj sud se već duže od četiri meseca ne izjašanjava o 17 podnetih inicijativa i žalbi iz perioda izbora 17. decembra 2023. godine, od kojih je 11 zahteva za odlučivanje o izbornom sporu.
To bi bio prvi znak da su i političke stranke shvatile i prihvatile stav domaće struke i Venecijanske komisije iznet još 2007. u mišljenja o Ustavu donetom 2006. godine.
To je osnovni zaključak da je pogrešno što su narodni poslanici pojedinačno podređeni partijskom rukovodstvu. Da li i koliko ova odredba čl. 102 st. 2 Ustava da je poslanik slobodan da neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika, uz dominantnu ulogu predsednika Republike na svim vrstama izbora, doprinosi izrazitoj podeljenosti i antagonizmima u društvu, te dubokoj političkoj i izbornoj krizi, prosudite sami.
Autor je bivši sudija Apelacionog suda u Novom Sadu i član Visokog saveta sudstva
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
