Tradicionalno na izborima ne glasam za radikale, desničare, konzervativce i ekstremiste svih vrsta, kao fol socijaliste, likove iz raznih zatvorenih, hijerarhijsko ustrojenih struktura kao što su vojska, policija, ministarstva, crkva (zatvorena struktura skučena razmišljanja i nema šta da misliš, samo radi ono što ti se kaže!), kao i one kojima je pre potrebna stručna (psihijatrijska) pomoć, a ne visoki državni položaj. Iskreno, pojava predsedničkih kandidata, za sada, ne uliva poverenje.
Ukratko, svaki od kandidata nudi nastavak čvrstorukaške politike, s jednom razlikom – ne znamo šta nudi kandidat ujedinjeno/razjedinjene opozicije – Zdravko Ponoš.
Ne znamo čak ni da li je prihvatio ponuđenu kandidaturu. Ali znamo da ga svi podržavaju. Čak i istraživanja rejtinga. Doduše, ima boljih ali ti neće u predsedničku trku.
Neko objašnjenje je za sada jedino ponudio Dragan Đilas, predsednik SSP, koji ga je i kandidovao. Smatra da će Ponoš ujediniti Srbiju, da je branio državu od NATO agresije, da je završio ozbiljne škole i da je pristojan. I da mu verujemo na reč.
Evo, i Demokratska stranka je na – majke mi, izabrala kandidata. To je sve ok, ali i dalje ne znamo šta Ponoš misli i da li uopšte prihvata kandidaturu, pa onda koji mu je plan i program, koji su mu ciljevi, koji su mu stavovi o ključnim temama ovog društva – ekonomija i bolji život, poštovanje institucija, kriminal, Kosovo, Evropska unija, NATO (dobro, to znamo jer su ga režimski tabloidi prozvali NATO generalom), Rusija, Kina, regionalna politika, ljudska prava, prava manjina, ekologija, ratni zločini…
Militarizacija političke scene u Srbiji nije ništa novo. Dobro se sećamo kako su prošli generali u politici – Momčilo Perišić i Vuk Obradović. Uprkos dobrom rejtingu koji su imali kao oficiri.
Da li je neko patriota ne meri se na patriometru, pa neko voli više ili manje ovu zemlju. Patriote su svi oni koji žive u ovoj zemlji, ma koliko se to profesionalnim patriota ne dopadalo. Ali su baš profesionalne patriote temeljno opljačkale ovu zemlju, a napunile sebi džepove, „čudno“, ali baš na priči o patriotizmu. Mislim, može opozicija da bira koga joj volja za kandidata, ali i ja mogu da glasam za koga želim. To je demokratija.
Iz dosadašnjeg političkog delovanja jasno je da je reč o konzervativnom desničarskom kandidatu sa vojnom istorijom. Znam da će da me optuže da podrivam opoziciju i uništavam nadu u promenu, ali je upravo suprotno.
Ako opozicija nije u stanju da nađe kandidata koji pokriva potrebe kompletnog stanovništva, nemam razloga da učestvujem u takvim izborima. Kao što ni argumenti tipa da je neko protiv Vučića više ne piju vodu. Ajde onda lepo neka opozicija kandiduje lutku koja govori – Ua, Vučić! i nek je nosa po Srbiji. Da se kladimo da bi zaboravili da promene baterije?!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.