Zašto neću izaći na referendum?

Moj lični stav i zvaničan stav pokreta Oslobođenje jeste: mi u novoj Vučićevoj igrariji nećemo učestvovati i pozivamo svoje pristalice na istu odluku – bojkot referenduma. U prethodnim danima sam i na društvenim mrežama iznosio ovaj stav i često bio napadan kako „pomažem Vučiću“, jer mu za odluku o promeni nije potreban cenzus. Odnos prema ovoj kritici je isti kao i prema onoj kojom se kritikuje odluka o bojkotu predstojećih izbora u aprilu: a šta će to da se promeni učešćem?

U situaciji u kojoj se Vučić već spremio da krade, ucenjuje, podmićuje, prebija, izvodi glasače po spiskovima kako na izbore tako i na referendum, kako se to tačno utiče na proces učešćem u njemu?

Pošten referendum, kao ni slobodni izbori, neće biti održani dok se ne smeni režim. I zato ni prvom ni potonjem ne treba davati legitimitet učešćem.

S druge strane, odluku o održavanju referenduma i izmenama najvišeg pravnog akta donela je nelegitimna, jednopartijska skupština.

Izlazak na referendum je davanje pristanka na takvu situaciju. Na Vučićeve mahinacije srpskim pravnim i političkim sistemom.

Svi oni koji nakon uspešnog bojkota, kada smo Skupštini oduzeli legitimitet, sada pozivaju na učešće, samo obesmišljavaju rezultate bojkota.

Uz to, energija viđena na protestima u decembru samo se troši na zapetljavanje u Vučićeve igrice.

Prenosi se na teren referenduma, koji je (kroz krađu, ucene, podmićivanja, prebijanja) Vučićev domaći teren i gde će on lako da zada još jedan poraz opoziciji, što će siguran sam dodatno razočarati ljude i gurnuti ih u apatiju, pa će biti sve teže i teže organizovati novi građanski bunt.

Svako ko veruje da u ovakvim uslovima Vučićeva opcija može da se pobedi „učešćem u demokratskim procedurama“ je ili politička budala ili direktno radi za SNS.

Zaista je neverovatno da neko nakon svih ovih godina veruje da je moguće da ta stranka organizuje referendum na kom bi se iskazala volja naroda.

Plejada takvih „vernika“ je ogromna, od lažnih desničara do lažnih ekologa, a pridružili su im se i pobednici decembarskih protesta, koji su podržali ovakav zakon o referendumu.

Svima navedenima je zajedničko da će i na referendumu i na predstojećim izborima samo poslužiti Vučiću kao sredstvo da dobije ono što mu jedino nedostaje i što ne može da kupi – legitimitet.

U zemlji zarobljenoj od strane mafije i kriminala, u kojoj nema osnovnih uslova za bavljenje politikom, svi oni koji glume normalnost samo pomažu opstanku ove nakaradne vlasti.

Od svog osnivanja pokret Oslobođenje se zalaže za građansku neposlušnost koja, kao što je već pokazano, jedina može da natera Vučića na povlačenje. Mafija razume samo silu.

Mi u toj šaradi ne želimo da učestvujemo: niti u neslobodnim izborima, niti u referendumu. Umesto toga, 16. januara ćemo se odazvati na poziv koji već kruži domaćim javnim mnjenjem i šetnjom u Beogradu obeležiti godišnjicu ubistva Olivera Ivanovića. Smatramo da ne postoji bolje ukazivanje na kriminalnu prirodu režima Aleksandra Vučića, od podsećanja na taj tragični događaj.

Tog dana je mučki ubijen čovek protiv koga su mafijaška SNS i njeno krilo na Kosovu i Metohiji, tzv. Srpska lista, vodili najstravičniju kampanju na režimskim medijima. Do danas mi ne znamo ništa o tom ubistvu, njegovim počiniocima i naručiocima, ali znamo odlično ko je bio njegov inspirator: Aleksandar Vučić i njegova klika.

Vi ćete 16. januara glasati na njegovom referendumu.

Mi ćemo 16. januara podsetiti na ubistvo, setiti se Olivera i obići njegov grob.

Za nas, ništa drugo ne postoji tog dana.

Autor je predsednik Pokreta Oslobođenje