Zašto nije bilo „6. oktobra“

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Kako nije bilo 6. Oktobra? Prvoborci 5. Oktobra su bili siromašni studenti, tetkino dete koje je stanovalo na kauču, pisci bez perspektive, nepoznati političari, a kada je svanuo taj famozni 6. Oktobar umesto da se krenulo u reforme, krenulo se ešavanje svoje egzistencije pa više niko nije ni mogao da im priđe od brojnih telohranitela.

2. Sve što je kolumnista napisao ne pije vodu. 5 Oktobar je najveća obmana naroda posle 9 Marta. KOS JE ORGANIZOVAO I IZMANIPULISAO NAROD U OBA SLUČAJA. Kljujić je davno izjavio da su Cija i NKVD male mace za KOS. To je istina o 6.Oktobru.

3. Честитам аутору Остојићу. Врло добро аргументована и комплетна анализа. Мноштво података о борби модерне Србије против Милошевићеве хоботнице.

   1. Pridružujem se čestitkama autoru teksta Mladenu Ostojiću. Ovo je do sada jedna od najboljih analiza koja govori zašto nije bilo 6. oktobra. On je razotkrio ulogu Koštunice, še3šelja i Vučuća u svemu tome. Dobro je objasnio okolnosti i stvaranje atmosfere za ubistvo Đinđića. Pomenuta trojka je izvukla najveći profit u vidu velike lične koristi i političke koristi. od sprečavanja nastanka progresivnog 6. oktobra i ubistva premijera. Oni su zaustavili opšti napredak Srbije. Pretpostavljam da je Koštunica uvideo koliku je štetu naneo Srbiji pa se zbog toga, zbog grože savesti, povukao iz političkog i javnog života!

   2. „Zoranu Đinđiću i DOS-u prosto nije dato dovoljno vremena da konsoliduju svoju vlast, što je bio preduslov za obračun sa ostacima Miloševićevog režima“.Za onoga ko želi istinu o našoj prošlosti, ove Ostojićeve reči , uz navedene podatke u tekstu o nerazumevanju Karle del Ponte i profesorice Orentliter za posledice spoljnih pritisaka i predaje haških optuženika – to je dovoljno.

4. 6.oktobra nije bilo jer su tetkino dete i ostale gologuzane na vlast doveli kriminalci. Bukvalno kriminalci. Secate se njihovog saveza sa Legijom te noci izmedju 4. i 5. oktobra. Posle su u toj takvoj „oslobodjenoj“ Srbiji 2,5 godine kriminalci vodili glavnu rec. Silerova, pa Cume, nikada nije bilo tolikih otmica bogatih ljudi kao tada, oteli su tada najvece privatne biznismene a nisu prezali ni od otmica dece, poznat slucaj je otmica Breninog sina. Pa setite se samo odmah vec od 6.oktobra onih „crnih trojki“ koji su isli od firme do firme i preuzimali duznost od tadasnjih direktora, uzimajuci sve sto se nalazilo u sefovima tih firmi i sve je to nestajalo bez traga. Na kraju kada su doneli taj zakon da se obuzdaju ti kriminalci ubijen je Djindjic i jasno je konje to ubistvo organizovao. I sada jos razvijamo teorije te ubili su ga britanski spijuni, te ova te onaj, ali jasno je ko je imao razlog za to, a to su oni koji su dotle u ovoj drzavi radili sve najmonstruoznije stvari, kriminal, ubistva, otmice,a onda je usvojen zakon kojim bi I’m sve to bilo onemoguceno. I sta ocekivati od takvog razvoja dogadjaja. Cela Srbija se digla pocetkom oktobra 2000-te na noge da se oslobodi Milosevica, a kada su uspeli odjednom se pojavljuju u vlasti gotovo nepoznate osobe. Ko je do tada cuo za Bebu Popovica, za Janjusevica pa i za tetkino dete Djelica. Ali eto, to sve je kostalo Djindjica zivota i dolazak na vlast nesposobnog Tadica sa svojim tadasnjim alavim klincima Jeremica, Borka Stefanovica i jos gomila takvih koji su se samo bogatili a nisu nista radili. Sve je to skupa dovelo do ovakvog stanja u kome se danas nalazi Srbija – nesredjena, sa neresenim kosovskim problemom, sa nemogucnoscu da krene napred prema EU, kada nasi mladi bukvalno beze iz zemlje. 13 godina su nam pojeli Milosevicevi skakavci a 12 godina su nam pojeli petooktobarski skakavci i sad smo tu gde smo a sta ce biti dalje samo sveti Bog zna.

5. Bio sam na pomenutoj tribini. Upoznat sam kako sa radom gđe. Orentliher tako i sa radom g. Nina i g. Ostojića. Odnos građana prema Hagu i pravdi najbolje govore u prilog tome ko je tada bio u pravu, Orentliher ili Nin. Ali, od tada je mnogo vode proteklo Dunavom i Savom i mi danas kao rezultat takvog pristupa u ovoj jadnoj državici imamo mrtvog premijera, razorene institucije, nasmrt prebijene pravdu i pomirenje i kao šlag na torti autoritarni režim i paradiranje osuđenih ratnih zločinaca u javnosti i institucijama države. Da li bi rezultati bili drugačiji da je preovladao balansiraniji pristup koji bi u obzir uzeo i kontekst? Verovatno da bi. Kad je reč o g. Ostojiću, preporučujem njegovu odličnu knjigu “Between Justice and Stability” zbog razumevanja okolnosti u kojima je trebalo ostvarivati preko potrebnu pravdu, ali isto tako i radi boljeg razumevanja današnjeg trenutka u Srbiji.

6. Sudjeno je ratnim zlocincima, ali ne i ideolozima i ideologiji poremecenih umova koja je bukvalno spalila SFRJ, a usput upropastila svoje sopstvene gradjane. To je bila greska.